Izvor: B92, 24.Sep.2010, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija preti da probije okvire
Beograd -- Inflacija u Srbiji do kraja godine će se približiti gornjoj predviđenoj granici od osam odsto i zbog odmrzavanja plata i penzija moguć je ubrzan rast cena.
"Poskupljenje hrane je izazvalo udar na inflaciju i najgori scenarij bi bio da te cene nastave da rastu do kraja godine jer bi u tom slučaju inflacija bila 8,9 odsto", rekao je Pavle Petrović.
Petrović je, na promociji novog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kvartalnog monitora, ocenio da bi bilo bolje da je odmrzavanje plata i penzija ostavljeno za april iduće godine jer će Narodna banka Srbije, da bi održala inflaciju u planiranim okvirima, morati da pooštrava monetarnu politiku, što će negativno uticati na privredni oporavak.
"Ukupna korist bi bila mnogo veća da se odmrzavanje plata i penzija ostavilo do aprila jer bi NBS uspela do aprila da značajno spusti inflaciju, a samo indeksiranje plata i penzija bi bilo manje i time opasnost za drugi krug inflacije bi bila manja", naveo je on.
Za ovu godinu je NBS predvidela inflaciju od šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto, a za 2011. godinu 4,5 odsto, plus ili minus 1,5 odsto.
Deficit države će u 2010. godini, prema proceni autora Kvartalnog monitora, biti veći do predvidjenih 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer ne rastu najizdašniji budžetski prihodi – porez na dodatu vrednost (PDV) i carine.
"Pogrešne su procene da će rast javne potrošnje značajnije podstaći ekonomski rast, jer analize pokazuju da u zemljama u razvoju u slučaju da potrošnja poraste za jedan odsto to doprinosi privrednom rastu od svega 0,37 odsto", rekao je Petrović.
Put kojim Srbija treba da ide je, kako je dodao, ulaganje u kapitalne investicije jer njihov rast od jedan odsto na srednji rok doprinosi ekonomskom rastu od jedan odsto.
"U Srbiji je usled ekonomske krize bio manji pad privredne aktivnosti nego u okruženju, ali je pad zaposlenosti bio veći, skoro dramatičan", istakao je Petrović i naveo da je stopa nezaposlenosti dostigla 20 odsto, odnosno da je zaposlenost pala na ispod 50 odsto.
Poslodavci su krizu iskoristili, prema njegovim rečima, da se oslobode viška zaposlenih, a u velikom broju privatizovanih firmi istekao je rok do kad su novi vlasnici morali da zadrže isti broj radnika.
Pratite specijal: NIS na berzi
