Izvor: Blic, 22.Jun.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država uskoro bez novca za penzije
Naredni rebalans budžeta mogao bi se slomiti na najstarijoj populaciji s obzirom na to da se na penzije svake godine izdvoji najviše državnog novca. Penzije su lane povećane, ali u njih niko nije smeo da dirne zbog političkog dogovora. Kako sada stvari stoje, državna kasa više ne može da izdrži, što će posle razgovora predstavnika MMF-a i domaćih vlasti u avgustu biti i potvrđeno.
Na odluku o povećanju poreza ili smanjivanju plata ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << penzija uticaće pre svega MMF sa kojim je pre dva meseca potpisan dvogodišnji stendbaj aranžman od oko tri milijarde evra. Ovaj novac ide u devizne rezerve, a povlačiće se do 2011. godine, s tim što je druga rata zajma pod znakom pitanja sve dok se ova institucija ne složi sa predlozima vlasti o novim merama za uravnoteženje budžeta.
Mere donete u doba potpisivanja aranžmana nisu urodile plodom. Dobar deo planiranih prihoda, kao što je uplata 100 odsto dobiti javnih preduzeća i 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, nikada nije stigao do budžeta. Pad proizvodnje u međuvremenu nije zaustavljen, dodatno su utanjili i prihodi od PDV-a i carina, a novi nameti koje je tada uvela vlast nisu primenjeni po planu.
Iz sporadičnih izjava koje stižu do javnosti najčešće se čuju najave da će se od MMF-a tražiti povećanje deficita, ali je i laicima jasno da stvari nisu tako jednostavne. Kresanje javne potrošnje u novim pregovorima sa MMF-om moglo bi da zakači javni sektor i penzionere.
Fakti su sledeći - rebalansom budžeta izdaci za penzije su povećani sa 189,3 milijarde dinara na 213,2 milijarde. Penzije su do kraja godine zamrznute i u ovom trenutku su oko 64 odsto prosečne plate.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik kancelarije MMF-a u Srbiji, kaže za „Blic” da su i bez krize izdaci za penzije u Srbiji mereno u procentima BDP-a, mnogo veći nego u drugim zemljama u regionu, što je jedna od velikih briga kada je reč o održivosti fiskalne politike.
- Stoga bi predmet pažljive analize i debate trebalo da bude kolike penzije Srbija može sebi da priušti - kaže za „Blic” Lisovolik.
On navodi da je vanredno povećanje penzija krajem prošle godine dodatno opteretilo ovogodišnji budžet.
- Smanjivanje penzija bi predstavljalo nesumnjivo prihvatljiv korak u okviru ovog programa, naročito ako se pokaže da je teško da se druge mere, kao što su smanjivanje plata u javnom sektoru ili povećanje PDV-a, sprovedu onako kako bi bilo potrebno. Treba napomenuti i da bi tokom krize bilo poželjno da se prilagođavanja ostvaruju relativno uravnoteženo i na širokoj osnovi - jer uravnotežena podela troškova smanjuje teret koji mora da podnese svaka pojedinačna kategorija - objašnjava Lisovolik.
On, međutim, ističe da izdaci za siromašne (uključujući i siromašne penzionere) treba da budu zaštićeni, a jedan od ciljeva programa MMF-a jeste da se socijalna davanja zaštite od smanjivanja.
I to bi bio odgovor MMF-a na stav guvernera NBS Radovana Jelašića da bi usled manjih budžetskih prihoda bilo mnogo bolje da država smanji rashode umesto da poveća PDV ili da se zadužuje.
- Smanjenje plata i penzija nikada nije popularna mera, ali Srbija i dalje troši iznad svojih mogućnosti - ističe Jelašić i dodaje da je napravljena greška što su penzije prošle godine uopšte povećane.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja, kaže za „Blic” da će isplata penzija uskoro biti pod znakom pitanja jer, jednostavno, neće biti novca za isplatu.
- Ako bi vlast htela da zadrži isti deficit, imali bi problema u isplati penzija. Međutim, i sa proširenjem deficita, pitanje je gde će se naći pare. Penzije moraju stradati bar delimično ako se ne pozajmi sav novac, jer su investicije već stradale. Nema tu mnogo izbora - ističe Gligorov.
Kako se može izbalansirati budžet
proširenje deficita - finansiranje zaduživanjem
povećanje PDV-a za jedan procentni poen
smanjivanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru
smanjivanje penzija
odustajanje od nekih infrastrukturnih projekata
povećanje poreza na dohodak građana
Činjenice o penzijama
42 odsto svih penzija finansira budžet
213 milijardi dinara se godišnje izdvoji iz budžeta za penzije
1,5 miliona najstarijih prima penziju
64 odsto prosečne plate je jedna prosečna penzija
21.000 dinara je prosečna penzija
8.000 dinara je prosečna penzija za poljoprivrednike
51 penzioner prima penziju veću od 103.000 dinara
125.170 penzionera prima penziju manju od 11.000 dinara (ne računajući poljoprivrednike)
