Izvor: B92, 03.Avg.2010, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić bi plate i penzije veće 8%
Beograd -- Ministar Mlađan Dinkić predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda će predložiti postepeno otpuštanje kaiša i povećanje plata i penzija od oko osam odsto.
Dinkić, pozivajući se na nobelovca Pola Krugmana, smatra da je ključ za izlazak iz krize upravo podsticanje potrošnje i to preko odmrzavanja plata i penzija.
Zvaničnici MMF-a i pojedini ekonomisti ne misle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako. Pre bi se tom merom stimulisao uvoz i inflacija nego kupovina domaće robe, jer Srbija nema šta da proizvede, objašnjavaju ovi Dinkićevi oponenti.
Kad misija iz Vašingtona krajem meseca stigne u Beograd ministar Dinkić pokušaće da ih ubedi da je 20 milijardi dinara, za koliko će minus u budžetu do kraja godine biti manji od očekivanog, najbolje potrošiti na povećanje plata i penzija.
Kako piše politika, Dinkić će insistirati da se u Nacrtu budžeta za 2011. godinu ponovo nađu subvencionisani i investicioni zajmovi za građane i privredu, čemu se MMF, takođe, protivi. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca.
Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji.
Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?
"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti".
Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković.
On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.
Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.
"Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže Arsić.
On dodaje da bi "da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije".
Arsić kaže da je diskutabilno i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit, smatra on.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
