Izvor: B92, 17.Apr.2013, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje živimo samo u statistici
Beograd -- Za korpu Beograđanima potrebno 1,28 zarada, a Subotičanima skoro dve. Statistika pokazuje da je, zbog rasta plata, povećana kupovna moć građana Srbije.
Dok većina građana Srbije svakodnevno vodi "bitku" sa neplaćenim računima i sve većim troškovima za hranu, statistika kaže da živimo - bolje, pišu Novosti.
Poslednja analiza Ministarstva trgovine pokazuje da je kupovna moć, merena odnosom prosečne zarade i prosečne "potrošačke korpe", u februaru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bila veća nego u januaru, zahvaljujući, pre svega, povećanju plate.
Tako, prema statistici, samo za kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa "odlazi" 64.741 dinar. Za to je u februaru valjalo izdvojiti platu i po ili, tačnije, 1,49 prosečnih zarada od 43.371 dinar, koja je za dve trećine zaposlenih "pusti san". Mesec dana ranije, u januru ove godine, trebalo je čak 1,64 prosečne plate!
Ipak, podaci o kupovnoj moći pokazuju da većina zaposlenih zaradom može da pokrije samo minimalnu, "sirotinjsku korpu" sa manjim izborom namirnica. A hrana je za poslednjih 12 meseci poskupela za 16,6 odsto, prema statistici. U prodavnicama, međutim, potrošači izdvajaju najmanje za trećinu para više nego početkom prošle godine. Gotovo sve je poskupelo, izuzetak je samo hleb, čije su cene limitirane uredbom Vlade. Za poslednjih 12 meseci najviše para ostavljamo na pijacama, jer je povrće poskupelo za 36 odsto, ulja i masti 31,4 odsto, riba 23,3 odsto, sveže meso 17, a mleko, sir i jaja za 14,6 procenata...
"To jasno pokazuje koliko je izuzetno niska kupovna moć stanovništva u Srbiji, da ni sa jednom prosečnom platom ne mogu da se pokriju troškovi prosečne potrošačke korpe", kaže Saša Đogović, ekonomista.
"Za pokrivanje elementarnih troškova života potrebno je raspolagati sa više od jedne prosečne zarade."
Alarmantno je, međutim, što je kupovna moć iznad proseka republike registrovana samo u nekoliko gradova, kao što su Beograd, Pančevo, Novi Sad, Kragujevac i Smederevo. Najpovoljnija situacija je u Beogradu, gde je za prosečnu korpu trebalo izdvojiti 1,28 prosečnih zarada, a najnepovoljnija u Subotici, gde ta korpa "košta" skoro dve prosečne plate ili, tačnije, 1,81 zaradu.
U svim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada je mogla da "pokrije" minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokrivanje prosečne "potrošačke korpe". Zarade iznad proseka u februaru statistika je registrovala u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu i Zrenjaninu, a ispod proseka zarade su bile u Smederevu, Užicu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Valjevu, Šapcu, Nišu, Kraljevu i Leskovcu.
Pogledaj vesti o: Subotica
