Izvor: B92, 12.Maj.2012, 21:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

1.200 sela manje, 50000 kuća prazno

Vrnjačka Banja -- U Srbiji danas ima oko 50.000 napuštenih kuća na selu, a u narednih petnaestak godina nestaće oko 1.200 takvih naselja

To je izjavio predsedenik Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo Dragan Škorić, navodeći da žitelji selo napuštaju u potrazi za boljim životom po gradovima.

U uvodnom izlaganju na Okruglom stolu "Selu u susret", akademik Škorić je naveo je da od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 je potpuno napušteno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Profesor Srđan Šljukić kazao je da grad ne vodi mnogo računa o tradiciji i precima, prednost daje internacionalnim kulturnim sadrzajima, dok srpsko selo pamti svoje pretke i naguje nacionalne vradnosti. Šljukić je naveo da je najviše domova kulture u Srbiji građeno od 1945. do 1950, a 1967. je u 1.080 domova kulture bilo zaposleno 1.410 lica, i bili su najviše povezani sa osnovnim školama. Šljukić je rekao da se danas, bar u Vojvodini, domovi kulture finansiraju od sredstava lokalne samouprave ili iz pokrajinskog budžeta.

Škorić je podsetio na istraživanja da je, za pola veka, od 1950. do 2000, iz sela u gradove Srbije prešlo osam miliona ljudi, dok je u svetu za takav proces potrebno od 120 do 150 godina.

Po Škoriću u selima Srbije je oko 260.000 momaka i više od 100.000 devojaka blizu pete decenije života koji nisu oženjeni i udati.

Srbija se svake godine smanjuje za oko od 35.000 ljudi, jer više građana umire nego što se rađa novih, upozorio je Škorić.

Akademik Škorić je takođe ukazao da na selu gde živi oko 180.000 poljoprivrednih penzionera, čija su prosečna primanja oko 8.000 dinara mesečno, "što je veoma malo".

Ševarlić: Nije sve u poljoprivredi

Bavljenje poljoprivredom na usitnjenim porodičnim gazdinstvima ne omogućava ekonomsku održivost sela u Srbiji i zato se njima mora omogučiti diversifikacija delatnosti, izjavio je Miladin Ševarlić.

Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je objasnio da ta seoska domaćinstva moraju da se, osim poljoprivredom, bave domaćom radinošću, seoskim turizmom i danas sve aktuelnijim - informatičkim delatnostima.

Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista, je naveo primer sela Žitni potok kod Kuršumlije, koje danas nema ni jedno poljoprivredno domaćinstvo, a pre 60 godina imalo je preko 1.000 domaćinstava, a selo Badovinci je sa 5.700 domaćinstava u 1971. smanjeno na danas oko 3775 domaćinstava.

Ševarlić je ustvrio da je tokom 2011. država "likvidirala" oko 200 zemljoradničkih zadruga, a njihovu imovinu, umesto da vrati zadružnim savezima za osnivanje novih ili poboljšanje rada drugih postoječih zadruga, rasprodala u bescenje preko Republičke direkcije za imovinu. Ševarlić je predložio da deo od 1.500 mladih agronoma, koje je država zaposlila po selima, bude angažovan da radi u zadrugama i oživi njihov rad.

Na taj način bi, po Ševarliću, bilo obezbeđeno uspešnije poslovanje poljoprivrednih zadruga, a prometom preko zadruga umesto u zoni "sive" ekonomije i više sredstava za agrarni budžet u Srbiji i više novca za subvencije u poljoprivredi.

Navodeći primer iz prakse u svetu, Ševarlić je napomenuo da je 2008. godine 300 zadružnih sistema u svetu napravilo prihod od 1.400 milijardi dolara, a dve godine kasnije oko 1.678 milijardi dolara.
Pogledaj vesti o: Vrnjačka Banja

Nastavak na B92...

Lajk.ba: Za 15 godina u Srbiji će nestati još 1.200 sela

Radio Televizija Vojvodine: Petrović na skupu "Selu u susret"

Blic: Selu potrebna pomoć države da opstane