Izvor: Blic, 11.Feb.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženski ljubavni trougao na francuskom dvoru
Kao što se i očekivalo, politika je zauzela centralno mesto na gala otvaranju 62. Berlinskog filmskog festivala svetskom premijerom filma „Zbogom moja kraljice” (Les adieux à la reine) francuskog reditelja Benoe Žakoa.
Nakon novinarske projekcije reakcije su bile uglavnom ravnodušne, ali mnogi su istakli paralelu između zapleta „Kraljice" - propasti korumpiranog dvora uoči Francuske revolucije - i događaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su pokrenuli Arapsko proleće na severu Afrike pre godinu dana.
Nemački ministar kulture Bern Nojman učinio je tu vezu još eksplicitinijom jer je u svečanom govoru na otvaranju pozvao na solidarnost sa običnim građanima koji žive pod arapskom diktaturom i bore se za promene. On je podsetio da su pre tačno godinu dana stanovnici Egipta svrgli svoj korumpirani režim.
„Francuska verzija Arapskog proleća je tema našeg filma”, složio se reditelj Benoa Žako. „Sve se vrti oko kraja jedne vladavine i lično mislim da je to nešto pozitivno i fascinantno.”
Dajane Kruger, koja u filmu tumači Mariju Antoanetu, izjavila je da je želela da kraljicu učini simpatičnim likom, uprkos istorijskim osudama koje prate njeno ime.
„Jedni misle da je ona bila jadna devojčica koja je organizovala žurke, dovedena u političku situaciju sa kojom nije mogla da se nosi. Drugi misle da je bila užasna kraljica, razmažena i kvarna do srži. Ja sam se trudila da je ne osuđujem. Istog smo porekla i istih godina i mogla sam da se poistovetim sa njom kao ženom.”
Krugerova je dodala da istorijski događaji poput Francuske revolucije često imaju moderan prizvuk.
„Svaka revolucija, naročito ova, podiže se protiv zloupotrebe moći i novca i to se, vidimo, dešava i danas.”
Ovaj politički ugao „Kraljice" mogao bi da doprinese u sticanju simpatija kod žirija (ove godine predvođenog britanskim rediteljem Majkom Lijem) koji u Berlinu oduvek favorizuje filmove sa političkom porukom. Ipak, mediji će se sigurno pre „uhvatiti” za spekulaciju u scenariju da je Marija Antoaneta mogla biti lezbijka i da je bila upletena u (ženski) ljubavni trougao.
„Benoa je Mariju video kao nekog ko je na granici ludila, ali ne mislim da je bila lezbijka”, kazala je Krugerova.
Uprkos hladnom vremenu i snegu lokalni filmofili su se okupili u velikom broju da pozdrave lepe glumice iz filma, Krugerovu, Leu Sedu i Viržini Ledojan, kao i najveću zvezdu žirija, holivudskog srcelomca Džejka Džilenhola.
Smrznuti crveni tepih na Potsdam placu trebalo bi da u narednih desetak dana „otople” i Andželina Žoli, Uma Turman, Klajv Ouen i Robert Patinson.
„Parada” dobila pohvalne kritike
Iako će zvanično prvu projekciju imati u okviru programa „Panorama specijal” 13. februara, „Parada” Srđana Dragojevića već je dobila prve pohvale u specijalizovanom filmskom časopisu „Skrin dejli”.
„Grub i nepriličan izazov za Balkansku homofobiju, 'Parada’ je možda politički najnekorektniji film u poslednje vreme, ali se vešto nadmudruje sa vrlo politički nekorektnim kvalitetima pretvaravši prekršaje u komediju i detaljno analizirajući pravo bojno polje između mačizma i gej prajda”, napisao je filmski kritičar Mark Adams. „Srđan Dragojević režira veoma inteligentno, svestan da njegovi neprefinjeni likovi pružaju zanimljiv pogled na kulturni raskol između brutalnih Balkanaca i gej zajednice koja trpi napade uz nedovoljnu podršku vlasti. Svi likovi su široko razrađeni, ali sjajni Nikola Kojo kamenog lica je stena koja drži film zajedno”, zaključuje Adams.
