Izvor: Politika, 08.Mar.2010, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto
Da li popularna „brza hrana” može da ugrozi klasičan trpezarijski sto u porodičnom stanu? Mislim da ne može, baš kao što vekovi nisu ništa naudili najslavnijem od svih stolova – okruglom stolu vitezova svetoga Grala na dvoru kralja Artura. Svojevrsna slika duhovnog središta ovog slavnog stola nije ništa značajnija od onog kojim zrači sto, postavljen za nedeljni ručak, oko koga su okupljeni svi ukućani.
U malom dvorcu Noan u Francuskoj, iz vremena Luja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šesnaest, 300 kilometara južno od Pariza, u „kući uspomena” slavne francuske spisateljice Žorž Sand (1804–1876), postoji i danas jedan trpezarijski sto. Na prvi pogled, svojom strukturom moglo bi se reći da je – običan. Ima četiri noge i ovalnu gornju ploču. Šta je onda to što ovaj sto razlikuje od miliona drugih, sličnih stolova? To je pouzdani podatak da su za ovim stolom, zahvaljujući ljubaznoj domaćici, zajedno sedeli, jedan do drugoga, Frederik Šopen, Ežen Delakroa, Alfred de Mise, Prosper Merime, Franc List..., da ne nabrajam dalje. Kakva je to kolekcija umetničkih talenata bila! Žorž Sand je delila sa njima svoj trpezarijski sto i svoje dane, svoja kulinarska umeća, svoju neodoljivo zanimljivu konverzaciju. (Doduše, delila je sa nekima od njih i svoju postelju, ali to je druga tema).
Taj sto danas obilazi reka turista i zaista biva impresionirana malim kartonima postavljenim pored svakog tanjira, koji obeležavaju nekadašnje prisustvo znamenite ličnosti. Zamislite samo, List je voleo da sedi u dnu stola, dok je Mise više voleo da bude pored prozora, jer ga je lepota prirode, kombinovana sa dražima domaćice, inspirisala da stihove piše. Na stolu su i čaše iz kojih su belo vino ispijali jedan Ivan Turgenjev, Gistav Flober, Onore de Balzak... Za Turgenjeva se zna da je uz vino voleo da se sladi jagodama. Moglo bi se reći da je ovaj sto danas jedna istinska francuska kulturna institucija.
U tom malom dvorcu Noan postoji još jedan sto, u kuhinji. To je impozantan, veliki sto, samo za drugu namenu. Njegovu veliku, masivnu, pravougaonu, drvenu ploču, kuvarice su koristile za pripremanje obeda, trudeći se da zadovolje sve ukuse velikana, koji su, kako koji,voleli da budu posluženi jarebicama u sosu, prepelicama u vinu, fazanima... u ne znam čemu već. Turistički vodiči koji su nas oko ovih slavnih stolova vodili tvrdili su da je na trpezarijskom stolu sve isto onako kako je nekada bilo: i porcelan iz Sevra, i čaše iz Murana, i escajg od srebra i stolnjak od damasta, i sveće u kristalnim svećnjacima, i polijelej sa tavanice i pogled sa prozora na baštu.
Najviše sam se, prilikom posete dvorcu Noan, zadržala kod tog, trpezarijskog stola, sa istinskim saosećanjem za Šopena koji je bolovao od tuberkuloze i nije imao apetit, ali kome su se u glavi slagale božanske note nokturna spremne da ih muzičar, iste noći, posle večere, prospe po klaviru.
Sto je predmet koji umnožava odnose i funkcije, kombinuje obedovanje, igranje, razgovore, rad, usmerava komunikaciju među ljudima. On predstavlja osnovnu strukturu kuće. Kuća, jednostavno, bez stola – ne može da postoji, da egzistira. Izraditi sto isto je kao i podići kuću. Sto je kamen temeljac kuće, obedovanja, rada, ljudskih odnosa.
-------------------------------------------------------
Andrea Branci, italijanski teoretičar arhitekture i dizajna, smatra da se arhitektura organizuje oko stola kao stožera, šireći samu sebe na dimenzije grada. Sam grad, kao da se sastoji od stolova koji postaju tako svojevrsni harizmatski centri oko kojih se ljudi okupljaju. Sto je moćni centar oko kojeg arhitekti pokušavaju da organizuju grad – sa svim njegovim odnosima i funkcijama koje se podrazumevaju. Po Branciju, arhitektura je zasnovana na obrascu stola. On navodi primer Stounhendža koji potvrđuje njegovu tezu da su arhitektura i sto neraskidivo povezani. Po njegovom mišljenju, te planetarne strukture i antropološki znaci povezuju svet, koji je stvorio čovek, sa vasionskim, zvezdanim kosmogonijama.
Kada sedimo za stolom, osećamo se kao da smo u centru univerzuma. Štaviše, arhitektura je „sto unutar stola”, a grad, sastavljen od kuća, duguje svoje postojanje i svoj kvalitet – stolu!
Radmila Milosavljević
[objavljeno: 08/03/2010]
.jpg)
