Izvor: Blic, 05.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija da plaća gradnju gasovoda, Rusi da ubiru profit
Većinsko vlasništvo u NIS-u, osnivanje kompanija takođe u većinskom ruskom vlasništvu koje bi gradile gasovod i skladište u Banatskom dvoru, i zahtev da srpska strana finansira projekte proporcionalno učešću u tim kompanijama - osnovni su segmenti nacrta sporazuma koji je Rusija prosledila Vladi Srbije u oblasti energetske saradnje. Osim toga, ruska strana traži i da im država omogući neometan tranzit gasa, nafte i derivata preko Srbije.
Predlog ruskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sporazuma, u koji je redakcija „Blica" imala uvid, važio bi 30 godina, a po njegovom isteku on bi se automatski produžavao na po pet godina, ukoliko jedna od strana u roku od šest meseci ne bi pismeno obavestila drugu stranu o raskidu. Ipak, ni raskid ugovora ne bi uticao na realizaciju obaveza predviđenih ovim sporazumom, piše u dokumentu.
Najveći deo predloženog sporazuma odnosi se na izgradnju gasovoda i podzemnog skladišta u Banatskom dvoru. Predlog Rusa je da se formiraju posebne zajedničke kompanije gde bi ruski „Gasprom" ili neka od ćerki kompanija ove firme zajedno sa našim „Srbijagasom" učestvovala u realizaciji projekata, a svi projekti i objekti bili bi vlasništvo tih kompanija, dok bi države imale obavezu samo da obezbede neometano sprovođenje gradnje. Kada se radi o ćerkama kompanijama „Gasproma", treba napomenuti da ova firma u Srbiji već ima većinsko vlasništvo u „Jugorosgasu", koji ima ekskluzivno pravo na gasifikaciju južnog dela Srbije.
Možda najzanimljiviji član sporazuma je onaj u kojem piše da bi ruski učesnik, tačnije „Gasprom", imao najmanje 51 odsto osnivačkog udela u kapitalu tih kompanija, i to sa pravom operativnog upravljanja, dok bi „Srbijagas" mogao da ima najviše 49 odsto kapitala. To, u stvari, znači da bi naša kompanija mogla da dobije i manji deo kolača. Od čega bi to zavisilo može se protumačiti iz narednog zahteva da učesnici samostalno obezbeđuju finansiranje delatnosti kompanija u skladu sa udelima u osnivačkom kapitalu. To znači da bi „Srbijagas" imao obavezu da delom finansira kako izgradnju gasovoda, tako i skladišta u Banatskom dvoru. Međutim, s obzirom na to da se samo izgradnja gasovoda procenjuje na milijardu dolara, malo je verovatno da bi „Srbijagas" imao potrebnih skoro 500 miliona evra za ovaj projekat.
Još jedan zanimljiv detalj je da učesnici mogu da u kompanije privlače nove partnere uz odgovarajuću preraspodelu udela, o čemu bi odluke trebalo da donose zajednički. Postojala bi mogućnost da „Gasprom" u nekom trenutku i otkupi naš deo u tim firmama. U sporazumu se ne precizira kako bi se delio profit u zajedničkoj kompaniji i da li bi Srbija imala nešto od toga, ali je veoma zanimljivo da se traži da pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i skladišta pripada ruskoj strani, tačnije „Gaspromu".
Što se tiče cena transportovanja, one bi bile određivane zajednički, a ukoliko ne bi bilo dogovora, onda se predlaže da se cene odrede u minimalnom iznosu koji obezbeđuje pokrivanje troškova, bez zarade.
Iako se predlaže da kapacitet i trasa prolaska gasovoda budu dogovoreni u okviru kompanija, u dokumentu piše da će propusna moć cevi biti najmanje 10 milijardi kubnih metara, što je više nego dovoljno za potrebe Srbije, kao i da će biti razmotrena mogućnost povećanja obima isporuka gasa iz Rusije.
Rusi od Srbije traže neopozivu dodelu prava na parcele preko kojih bi se obezbedila nesmetana realizacija pomenutih projekata, kao i dodelu povoljnog carinskog, poreskog i ekološkog režima.
U posebnom članu nacrta ruska strana traži od Srbije da joj se garantuje slobodan tranzit prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata i nepreduzimanje akcija koje bi mogle da otežaju ili smanje transport pomenutih energenata, koji se isporučuju radi tranzita.
Na kraju nacrta piše da države potpisnice ne snose odgovornost po obavezama kompanija i učesnika koje proističu iz učešća u pomenutim projektima, a sporazum bi stupio na snagu odmah nakon što obe strane diplomatskim putem prime poslednje pismeno obaveštenje o tome da su obavile interne procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu.
Inače, ovlašćeni organ za sprovođenje sporazuma sa srpske strane bilo bi Ministarstvo rudarstva i energetike.
Iako je Vlada Srbije usvojila platformu za pregovore o sporazumu između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, u Ministarstvu rudarstva i energetike su nam juče rekli da ne mogu da nam je dostave jer je to radni dokument, a komentarišući nacrt sporazuma koji su Rusi predložili, rečeno je da se radi samo o predlogu.
U „Gaspromu" ćute o ponudi
Srbija je naš strateški partner s kojim sarađujemo već godinama i nadamo se da ćemo još dugo sarađivati, kaže za „Blic" pres sekretar „Gasproma" Sergej Kuprijanov.
- Kako su pregovori sa Vladom Srbije u toku, ne mogu da otkrivam detalje sporazuma. Svakako je reč o važnom i kompleksnom dokumentu koji detaljno i na duži rok određuje sve aspekte saradnje, od pravaca gasovoda, stvaranja novih maršruta, isporuka i cena gasa, postrojenja za skladištenje naftu i gasa, do kompletne infrastrukture - istakao je predstavnik ruske kompanije.
On nije mogao ni da potvrdi niti da opovrgne to da je „Gasprom" ponudio Vladi Srbije sumu od 400 miliona evra za 51 odsto vlasništva nad NIS-om, i još 500 miliona evra investicija u kompaniju do 2012.
Kuprijanov nije želeo da otkrije ni datum kada se očekuje sastanak delegacija Srbije i „Gasproma" na kojem treba da se potpiše sporazum.
Više informacija moći ćemo da predočimo javnosti odmah posle praznika, obećao je Kuprijanov.
T.V.
Cena nije navedena
Iako u nacrtu nema cene, navodi se da bi 51 odsto NIS-a trebalo da bude prodato po ceni usaglašenoj u okviru direktnih pregovora dve vlade. Prema ranijim saznanjima „Blica", Rusi su našoj strani u pregovorima predložili cenu od 900 miliona evra za NIS, odnosno 400 miliona u gotovom i 500 miliona investicija, a ovu ponudu osudili su i neki članovi radne grupe koja odlučuje o predlogu. U nacrtu se polazi od toga da se prodaje imovina koja se nalazi u vlasništvu NIS-a na dan 1. decembar 2007. godine, uključujući i objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i promet nafte i derivata.
.jpg)
