Izvor: Press, 06.Nov.2010, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi se druže na groblju!
Dolaskom predsednika Hrvatske Ive Josipovića u Paulin Dvor i priznanjem da se tu dogodio stravičan zločin nad srpskim civilima, ovo malo istočnoslavonsko selo postalo je simbol stradanja Srba u ovom delu Hrvatske
Polažući venac na grob srpskih žrtava, nije jasno izgovorio da se izvinjava za zločin, ali je rekao da oni koji su ostali iza zločina zaslužuju izvinjenje. A porodicama ubijenih i to mnogo znači, jer posle 20 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << prvi put osećaju - da postoje.
U ovom selu pre rata živelo je oko 200 duša, a danas oko 60. Većinom su stariji ljudi, u selu nema nijedne kafane, čak ni prodavnice. Jedino mesto gde se okupljaju jeste lokalno groblje, gde leže posmrtni ostaci žrtava masakra iz 1991. godine. Do groblja se dolazi zemljanim putem preko starog fudbalskog terena od kog su ostali samo krateri i zarđale stative. U selu nema više nikog ko bi igrao fudbal.
- Teško je bilo ovde. Sada se život malo popravlja, ali nema mladih. Ljudi se druže po kućama i ovde na groblju - kaže nam Radoslav Milović, koga smo sreli na groblju.
On je te kobne ratne noći izgubio oca i majku, a danas živi dve kuće od broja 51, gde je u noći između 11. i 12. decembra 1991. desetak maskiranih hrvatskih bojovnika masakriralo 18 starijih žitelja, kao odmazdu za ubistvo hrvatskih redarstvenika. Prvo su stavili srpske civile u kućni pritvor, pa su po njima pucali i bacali bombe. Posle su se vratili bez maski i noževima dokrajčili žive, a potom i spalili kuću.
- Vratio sam se 1997. i ovde živim sve vreme. Nisam imao neprijatnosti, ali sve što se dogodilo prati nas sve vreme. Svi znamo da je bilo zločina na obe strane i zato nam je važno što su Josipović i Tadić bili ovde. Imali smo dosta problema u otkrivanju istine o zločinu. Važno nam je što su priznali da zločin postoji - kaže Milović.
Do 2002. godine nije se znala sudbina posmrtnih ostataka ubijenih civila, pošto su tajno prebačeni na jednu od lokacija na Velebitu. Milović nam kaže da je većina predratnih stanovnika sela otišla u Srbiju, a da danas dolaze samo da obiđu grobove svojih.
- Nekada je ovo bilo većinsko srpsko selo, danas je odnos negde pola-pola. Živimo normalno, kao pre rata. Osim što imamo ta teška sećanja. Moj prvi komšija je Hrvat, njemu su ubili oca, a meni oca i majku. I šta možemo mi da kažemo jedan drugom. Većina kuća je i dalje porušena, ali se obnavljaju, ne možemo da kažemo. Nema diskriminacije, da Hrvatima obnavljaju, a nama ne. U nabavku idemo u Šodolovce, veće selo tu u blizini, a i Osijek nam je na 15 minuta kolima. Imam dve ćerke, jedna ide u gimnaziju, a druga na fakultet u Osijek - priča nam Milović.
Na groblje je došao i Nikola Ratković, kome su te noći ubili taštu. On je jedan od onih koji je napustio Istočnu Slavoniju. Pozdravlja se sa Radoslavom, dugo se nisu videli. Kažu da ne osuđuju jedan drugog, jer svako je gledao šta je najbolje za njega. Nikola kaže da je išao „po Evropi" sa predstavnicima Srba iz Hrvatske i da je stalno isticao da je bilo žrtava na obe strane.
- Uvek smo priznavali sve zločine. Važno nam je da priznaju i naše žrtve, jer smo stalno imali osećaj da treba nekome da se izvinimo, a mi obični ljudi ni za šta nismo krivi. I zato je dolazak dva predsednika bio veličanstven događaj. Voleli bismo da svi zločinci sa obe strane odgovaraju - kaže Ratković.
Inače, osječki sud je za Paulin Dvor osudio jednu osobu - Nikolu Ivankovića na 12 godina zatvora.
