Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Feb.2017, 05:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sednica Mešovite komisije o Stepincu

U Novom Sadu je održan treći sastanak mešovite katoličko-pravoslavne komisije, koja treba da rasvetli ulogu i odgovornost kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca tokom Drugog svetskog rata.

Komisija zaseda danas i sutra, a na sastanku će, kako se očekuje, Srpska pravoslavna crkva (SPC) predstaviti dokaze da je katolički nadbiskup Stepinac aktivno učestvovao u stvaranju Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i njenoj genocidnoj politici.

Komisija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << formirana na inicijativu pape Franje kako bi ukrstila istorijske argumente i rasvetlila ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.

Zaključci rada Mešovite komisije, koja će se sastati još u Podgorici i Slavonskoj Požegi, očekuju se krajem godine, a od njih zavisi da li će Vatikan proglasiti Stepinca svetim.

Kako je u izjavi za Tanjug ranije rekao Nikola Knežević iz novosadskog Centra za istraživanje religije, politike i društva, treća i četvrta runda biće najteža za pregovore jer se mišljenja i pogledi prema prošlosti ovde najviše razilaze.

"Mislim da je iznad svega bitno da se u momentu kada su odnosi na Zapadnom Balkanu složeni, razgovara o jednoj temi koja već punih šest decenija opterećuje kako odnose dve crkve, tako i dva bratska i bliska naroda", rekao je Knežević.

Kako kaže, nažalost, pitanje Stepinca samo je jedno u nizu koje bi trebalo da bude predmet razgovora mešovite komisije.

"Dogovoreno je da se sa zaključima ne izlazi u javnost dok se ne završi rad komisije. Nažalost, malo informacija dolazi do javnosti i možemo samo da spekulišemo", zaključio je Knežević.

Svrha Komisije je da se predoče verodostojni i prvorazredni dokumenti koje svaka strana ima i da se na osnovu njih razvije diskusija i nada da će se približiti stavovi, rekao je uoči sednice RTS-u Jure Krišto, istoričar i predstavnik Rimokatolicke crkve u Komisiji.

Sastanak u Novom Sadu održava se nakon što je u Osijeku otkriven spomenik kardinalu Stepincu, što je izazvalo oštre reakcije Beograda.

Spomenik zagrebačkom nadbiskupu, kardinalu Stepincu otkriven je u četvrtak u Osijeku, dan uoči 57. godišnjice njegove smrti, 10. februara 1960.

Pilsel: O Stepincu treba da progovre dokumenti

Hrvatski teolog i publicista Drago Pilsel smatra da o Stepincu treba da progovore dokumenti a da političari zaćute.

U tekstu objavljenom na portalu Autograf on podseća da je Stepinac za Katoličku crkvu u Hrvatskoj blaženik otkako ga je u Mariji Bistrici 3. oktobra 998. takvim proglasio papa Ivan Pavao II, a i više je župa koje nose njegovo ime.

Pilsel ne smatra spornim to što župe, ulice ili Stepinčeve biste postoje u zemlji u kojoj se oko 86 odsto građana izjašnjavaju kao katolici, ali ističe da je drugi par rukava do koje je mere moguće smatrati Alojzija Stepinca odgovornim, svakako moralno za te zločine.

Pilsel u svojoj kolumni podseća na deo pisma patrijarha Irineja papi Franji, koje je, podseća, izazvalo konsternaciju u redovima episkopata i svečenstva Katoličke crkve.

"Zločinačka priroda tzv. NDH ubrzo je postala jasna i onima koji su u njoj videli legitimno pravo hrvatskog naroda na svoju državu, ali i tada, kada su državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske bestidno i naočigled svih pretvorile zemlju u klanicu, kardinal Stepinac se uzdržavao od osude režima, zalažući se isključivo za pojedinačne žrtve progona i nemajući snage da osudi vlast koju je od početka tako srdačno pozdravi", napisao je patrijarh Irinej i istakao:

"Kardinal Stepinac nije protestovao nego je ćutao i kada se znalo da je nacistički ustaški režim na najužasniji način poslao u smrt tri pravoslavna episkopa, više stotina pravoslavnih sveštenika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, njegovih sugrađana. Nije protestovao nego je ćutao i kada su hrvatske ustaše, između ostalih, mučili i ubijali pravoslavne Srbe (...) Nije protestovao nego je ćutao i pred činjenicom da su u 'njegovoj' državi hladnokrvno, planski i sistematski ubijana i deca 'nepoćudnih' građana te države - Srba, Jevreja, Cigana..."".

Pilsel konstatuje da zbog komunističkog, po njemu nepravednog, procesa Stepincu i dugotrajne propagande u vreme SFRJ i nakon toga, u javnosti nikada nije stvoren izbalansiran istorijski sud o hrvatskom biskupu.

"Pisma (bilo je još jedno papi Franji iz patrijaršije) i papina reakcija, da predloži formiranje komisije, su pokazala da papa Franjo razume da se ne može preći samo tako preko kontroverzi koje je ostavio iza sebe ratni Stepinac te da želi slučaj Stepinca staviti u kontekst digitalizacije i najavljenog otvaranja arhive takođe pape Pija XII., a za šta se zalagao još kao nadbiskup Buenos Airesa...", naveo je.

Uostalom, smatra Pilsel, otvaranje arhiva Pija XII. neće samo odgovoriti na pitanje i cilj koji papa Franjo postavlja:

"Neka se otvore arhivi i neka se sve raščisti. Neka se vidi je li se moglo nešto više učiniti, pa ako smo u nečemu pogrešili, moraćemo to priznati", naveo je Pilsel i dodao da će se za hrvatske istražitelje i širu publiku postaviti, po njemu, ključno pitanje, koje on, kako kaže, kao publicista i stručno zainteresovan za Stepinca problematizuje godinama.

"Hoće li se Stepinac moći izvući iz senke problematičnog pape Pija XII., odnosno zašto Vatikan nije želeo da prizna NDH za šta se pak žestoko zalagao sâm Stepinac i to čak u drugoj polovini 1943. kada su Jevreji već bili skoro zbrisani sa teritorija NDH, što je Stepinac itekako dobro znao", pita Pilsel.

Ono što je papa Franja rekao o spornom papi Piju XII. važi i za Stepinca i za episkopat u celini, kaže Pilsel.

"Ustanovi li se da je Stepinac ipak 'ćutao', ili da je oklevao, ili da nije učinio više, a mogao je (kao kada je eskivirao pomoći zagrebačkom mitropolitu Dositeju kojeg su ustaše zatvorili i gotovo na smrt premlatili, da bi ga poslali vlakom u Beograd gde je preminuo od zadobivene traume), hrvatski biskupi će se morati javno izviniti", naveo je Pilsel.

Ovaj teolog, koji se dve i po godine bavi proučavanjem Stepince, kaže da kao ni SPC ni on ne može da pređe preko elementarnih stvari, pa tako ni preko "enciklike pape Pija XI Non abbiamo bisogno (29. juna 1931.), kojom je hrabro i pravovremeno osuđena državolatrija fašističkog režima, a koja je izgubila vrednost u NDH samo zato što se krvavi ustaški režim izdavao za rimokatolički, ali da se zbog toga kardinalu Stepincu treba posvetiti trezveno i mudro razmatranje 'njegovog mesta u istoriji, pogotovu ako je ono obremenjeno Jadovnom i Jasenovcem, vaskolikim simbolom stradanja pravoslavnih Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i, šire, u Jugoslaviji", kako Irinej piše papa Franji.

Komisija je, kaže Pilsel, uostalom, akt "pročišćenja istorijskog sećanja".

Njen rad se mora usredsrediti "na ličnost kardinala Stepinca i njegovu delatnost za vreme Drugog svetskog rata, ali i u vremenu koje je ratu prethodilo i za ratom usledilo".

Naime, patrijarh i vladike su uvereni da će se tako "istovremeno doći i do novih uvida u istorijski kontekst u kome je delovao kardinal Stepinac, kao i u kompleks odnosa dveju crkava i odnosa srpskog i hrvatskog naroda u vreme Drugog svetskog rata", dodao je.

I upravo to želimo, kaže Pilsel, da progovore dokumenti, posebno oni koje bi Sveta Stolica trebalo da komisiji, a koja su nepoznata široj javnosti.

"Sumnjam da bi tada papa Franjo ili neki njegov naslednik želeo preuzeti odgovornost da jednog nadbiskupa s teškim manama predloži za primer hrišćanskog života jer bi tada bilo jasno ono što srpska strana već sada veruje, kao i neki pravdoljubivi Hrvati, da Stepinac ne predstavlja orijentir i model života celom svetu, a to je ono što svaki svetac mora biti", zaključio je Pilsel.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...