Izvor: Politika, 20.Maj.2015, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabor odlučuje o episkopu Georgiju
Vladika kanadski završio je iznošenje svoje odbrane i, prema pravilniku Sabora, ne prisustvuje sednici na kojoj se raspravlja o njemu
Najviše crkveno telo, Sveti arhijerejski sabor, koji je započeo redovno zasedanje u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu 14. maja, kako saznajemo, raspravljao je juče o odgovornosti kanadskog vladike Georgija za stanje u eparhiji kojom upravlja i finansijskom poslovanju.
Vladika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Georgije je završio iznošenje svoje odbrane i, prema pravilniku Sabora, ne prisustvuje sednici na kojoj se raspravlja o njemu.
Kanadskog vladiku Sveti arhijerejski sinod privremeno je razrešio upravljanja eparhijom krajem aprila i ostavio Saboru da donese konačno odluku o njemu. Na početku zasedanja, izdvojila se grupa od dvadesetak episkopa predvođena vladikom bačkim Irinejem, koja smatra da postupak protiv dvojice vladika, uz kanadskog privremeno je razrešen i mileševski vladika Filaret, nije bio kanonski. Ovoj grupi episkopa, koja je navodno zatražila i smenu članova Sinoda, ne smeta utvrđivanje nevinosti ili krivice dvojice vladika, već način na koji je vođen postupak protiv njih. Mada se u nekim crkvenim krugovima komentarisalo da je rasprava krenula u pozitivnim smeru po dvojicu privremeno razrešenih vladika, niko se ne usuđuje da predviđa šta bi Sabor mogao odlučiti o njihovoj daljoj sudbini.
Iako je na ovogodišnjem zasedanju Sabora prekinut običaj da se posle svakog radnog dana javnost obaveštava na konferencijama za novinare o toku zasedanja, nezvanična saznanja ukazuju na to da su se na zasedanju najvišeg crkvenog tela suprotstavile dve struje, na čijem su čelu dvojica veoma uticajnih arhijereja: mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika bački Irinej. Oni koji podržavaju odluke Sinoda, okupljeni oko mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja, smatraju da je postupak sproveden kanonski. Naš sagovornik blizak ovom krilu episkopata objašnjava da je isti postupak od strane Sinoda sproveden i u slučajevima tadašnjih episkopa raško-prizrenskog Artemija i srednjoevropskog Konstantina i podseća da je u oba slučaja vladika bački bio član Sinoda koji je te postupke sprovodio. On dodaje i da Ustav SPC predviđa da Sinod nadzire rad arhijereja i da, iako se razrešenje episkopa prema crkvenom ustavu ne razrađuje detaljno, to ne znači da ona nije jasna i nedvosmislena.
– Postoji veoma obiman dokazni materijal u slučaju vladike Georgija i Filareta. Georgijev predmet ima 1.400 strana, a Filaretov oko 800. Tu je ne samo izveštaj sinodske komisije posle poseta eparhijama kanadskoj i mileševskoj već i drugi materijali i dokazi, kao i sinodski akt o kanonskoj odgovornosti dvojice episkopa. Vladiku Georgija nisu optužili anonimni pojedinci, već sveštenici i vernici sa imenom i prezimenom. Takođe, pre nego što je Sinod oformio komisiju koja će otići u ove dve eparhije, i vladika Filaret i episkop Georgije pozvani su na sednice Sinoda zbog pritužbi na njihov rad – tvrdi naš sagovornik.
S druge strane, iz dela episkopata koji je oko sebe okupio vladika bački Irinej, nezvanično su se mogle čuti zamerke na račun Sinoda. Jedna od glavnih je da dvojica vladika nisu mogla da se izjasne o svojoj krivici pre nego što su razrešeni, da čak nisu znali ni za šta su optuženi, ali i da je protiv njih pokrenuta medijska hajka, koja je stvorila atmosferu u javnosti kao da je njihov slučaj već rešen, i to razrešenjem.
Prema mišljenju jednog od naših sagovornika iz ovog dela episkopata, dvojica vladika pretrpela su tešku diskriminaciju u medijima, a nisu dobili priliku da imaju pravično suđenje. Deo tog paketa, navodno, jeste i šikaniranje vladike Filareta, koji je služio liturgiju u manastiru Kumanica, a kojeg je vređalo više stotina Bijelopoljaca dovedenih iz druge eparhije. Mileševski vladika tek treba da iznosi svoju odbranu i o njemu predstoji saborska rasprava.
Povodom njegovog slučaja, juče se oglasio i lider radikala Vojislav Šešelj, koji je reagovao na napise u medijima da je vladika mileševski smenjen, između ostalog i zbog toga što ga je odlikovao ordenom Belog anđela.
„Ako je to problem za druge episkope, ja sam spreman da orden vratim, ako će to doprineti pomirenju u crkvi”, izjavio je juče Šešelj.
On i Filaret su stari prijatelji, što se ne bi moglo reći za deo episkopata koji takođe podržava vladiku mileševskog.
.jpg)
