Izvor: B92, 07.Mar.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi nam zajme ali takse idu njima
Beograd -- Objektivan rizik isporuke gasa iz Rusije, zbog sukoba na relaciji Moskva-Kijev postoji, ali to nije samo rizik za Srbiju, već i za celu Evropu.
Srbija bi novu gasnu krizu mogla da prebrodi zahvaljujući dovoljnim zalihama gasa u skladištu Banatski Dvor, ali isto tako ni Srbiju, a ni ostatak Evrope ovih dana glava ne bi bolela zbog sukoba dve zemlje da postoji paralelan pravac snabdevanja gasom kojim bi se zaobišla Ukrajina koja bi svakog časa mogla da zaustavi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isporuku ruskog gasa.
Prve količine gasa Južnim tokom, ako sve bude išlo po planu, trebalo bi da poteku do kraja sledeće godine. Kada ovaj gasovod bude u svom punom kapacitetu, odnosno godišnji protok gasa bude 63 milijardi kubika gasa, to znači da će se dnevno preko Srbije transportovati 172 miliona kubika plavog energenta. Sadašnja potrošnja Evrope je 165 milijardi kubika ili 15 odsto više nego 2012.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je ruska strana uverena da će kapacitet Južnog toka preko Srbije biti popunjen do maksimuma i da će srpska strana od tranzitne takse sigurno uspeti da za sedam, osam godina vrati pozajmicu. Upitan na osnovu čega je tako siguran da kapacitet neće biti poluprazan, Vuletić to potkrepljuje činjenicom da je samo prošle godine Evropi isporučeno za oko 15 odsto više ruskog gasa, jer Evropi treba sve više gasa pogotovo kada se zatvaraju nuklearke.
Ako je cena tranzitne takse sada između 2,75 i tri dolara na 1.000 kubika, Srbija bi godišnje samo po ovom osnovu trebalo da zaradi više od 200 miliona dolara. Sve što zaradi davaće u prvo vreme "Gaspromu” s kojim se pregovora da umesto nas bude garant i za osnivački kapital firme "Južni tok”. U pitanju je 270 miliona evra, a sve ostalo je projektno finansiranje.
Osnivački ulog od 75 miliona evra bio je, kako se ispostavilo, preskup za budžet Srbije, pa je Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa” pomoć potražio kod ruskog "Gasproma” koji će, ukoliko se i konačno dogovore, platiti kompletan osnivački ulog, a "Gaspromeksport” je načelno preuzeo na sebe 100 odsto rizika za realizaciju ovog posla.
Upitan zašto država više ne daje garancije "Srbijagasu” za "Južni tok”, Bajatović za "Politiku” objašnjava da je ruska pozajmica jeftinija.
"Kada se sve stavi na papir jasno je da bi za državnu garanciju od 75 miliona evra trebalo platiti eurolibor plus kamatu od 5,9 odsto, dok bi ruska pozajmica bila s kamatom od 4,25 odsto godišnje, uz grejs period do početka funkcionisanja gasovoda", kaže on.
Na opasku ministarke energetike Zorane Mihajlović, da treba pitati Bajatovića koga je upoznao s detaljima pregovora oko finansiranja gradnje gasovoda, te da ona nema informaciju da je on ikoga iz vlade uključivao u ove sastanke, on kaže, da je tačno da je sam pregovarao s čelnim ljudima "Gasproma” i u Sočiju i u Moskvi, ali da su o detaljima obavešteni predsednik i prvi potpredsednik vlade i ministar finansija, te da se ništa ne radi tajno.
Na pitanje da li je tačno da je u prethodnom periodu dobio 30 miliona evra koje je trebalo da iskoristi za osnivački ulog, ali da se ne zna gde su te pare otišle, Bajatović kaže da je tačno da je dobio taj novac.
"Od 30 miliona evra 22 je odmah iskorišćeno u dokapitalizaciju firme, a ostatak od osam uz saglasnost Skupštine "Srbijagasa” takođe će biti iskorišćeno za dalju dokapitalizaciju. Sredstava su namenska i Ministarstvo finansija je u svakom času obavešteno gde je novac, kategoričan je prvi čovek "Srbijagasa”.
Bajatović je objasnio da s Rusima ostaju da se reše pitanja rizika, pre svih, da ukoliko projekat bude kasnio da će u tom slučaju zakupac 100 odsto kapaciteta, "Gaspromeksport” plaćati sve troškove kredita koji "Srbijagas” uzima za dokapitalizaciju projekta. Drugi je – šta ukoliko se desi da Srbija izgradi Južni tok, a nije gotova Mađarska, ili Slovenija, ili ako ne možemo da se oslonimo na 100 odsto zakupa kapaciteta, da u tom slučaju rizik snosi ruska strana.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je ruska strana uverena da će kapacitet Južnog toka preko Srbije biti popunjen do maksimuma i da će srpska strana od tranzitne takse sigurno uspeti da za sedam, osam godina vrati pozajmicu.
Upitan na osnovu čega je tako siguran da kapacitet neće biti poluprazan, Vuletić to potkrepljuje činjenicom da je samo prošle godine Evropi isporučeno za oko 15 odsto više ruskog gasa, jer Evropi treba sve više gasa pogotovo kada se zatvaraju nuklearke.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
