Izvor: Studio B, 14.Apr.2011, 17:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radni sastanak o socijalnom preduzetništvu

Radni sastanak o razvoju socijalnog preduzetnišva okupio je danas u Starom dvoru predstavnike preduzeća iz Beograda i Srbije koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom i bave se profesionalnom rehabilitacijom.

Ovaj skup inicirao je zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić, sa ciljem da se „iz prve ruke" dobiju konkretni predlozi povodom Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu, koji će tačno definisati prava i obaveze onih koji budu upošljavali osobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << sa invaliditetom, koje su inače nekonkurentne na tržištu rada. U Srbiji trenutno postoje 43 preduzeća koja zapošljavaju blizu 2.500 osoba sa invaliditetom.

- Imperativ je da se sačuvaju postojeća preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i da se formiraju nova. Naš konačan cilj je obezbeđivanje trajnog izvora egzistencije i vraćanje dostojanstva socijalno isključenim grupacijama ljudi. Statistika kaže da je u Beogradu oko 5.000 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, dok ih je u Srbiji još 20.000. Ujedno, to je i način da se trajno rasterete budžeti države i lokalnih samouprava tako što će se izvršiti preusmeravanje javnih sredstava i pasivnih oblika pomoći u produktivne, konkretno otvaranjem novih radnih mesta - istakao je zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić.

On je takođe istakao da se u Evropskoj uniji 10 odsto društvenog bruto proizvoda ostvari u sektoru socijalnog preduzetništva, dok je u Sloveniji 6,7 odsto stanovništva angažovano u takozvanom trećem sektoru. On je napomenuo i da cilj socijalnih preduzeća nije profit, već zadovoljenje egzistencijalnih potreba socijalno isključenih grupacija društva, osoba sa invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica, kao i romske populacije.

- Neophodno je da se stvore uslovi pozitivne diskriminacije, da se ovim preduzećima da određena prednost prilikom javnih nabavki u državnim ustanovama. Besmisleno je da srpska administracija kupuje uvozne registratore, spajalice ili selotejp, a ne one koje su napravile osobe sa invaliditetom - zaključio je Krkobabić.

U razgovoru sa predstavnicima Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom prepoznati su i neophodni „stimulansi" da bi socijalno preduzetništvo opstalo na tržitu.

- Zakon o socijalnom preduzetništvu trebalo bi da nam omogući smanjenje PDV-a na osam odsto, kao i manja izdvajanja za lične dohotke, jer bi tako naša preduzeća u startu bila konkurentnija na tržištu - rekao je Žarko Milićević, direktor „Lola preduzetništva", koje će, uz finansijsku pomoć grada, u naredna tri meseca proširiti proizvodne kapacitete i otvoriti 20 novih radnih mesta za osobe sa invaliditetom.

Branko Veljović, direktor „Zastave INPRO" iz Kragujevca, istakao je kao pozitivan primer Gradske uprave Beograda u sferi socijalne brige i ukazao da rešenja koja grad nudi treba da posluže kao primer za ostale lokalne samouprave u Srbiji. On je takođe istakao neophodnost donošenja posebnog zakona o socijalnom preduzetništvu, koje će jasno definisati koje kategorije osoba sa invaliditetom mogu biti radno angažovane i na kojim poslovima.

Osim neophodnih stimulacija i podrške države socijalnom preduzetništvu, na radnom sastanku takođe je istaknuto da je neophodno da na čelu ovih preduzeća budu sposobni menadžeri, koji će na adekvatan način moći da isprate tržišne uslove.

Nastavak na Studio B...