Izvor: Press, 06.Jan.2011, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propada prvi srpski „dvor"
Drveni konak u Gornjoj Crnući iz kojeg je od 1814. Miloš Obrenović četiri godine stolovao Srbijom, propada zbog nemara države. Konak je poslednji put kompletno obnovljen 1956. godine
Oronuli drveni konak u Gornjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca, iz kojeg je pre dva veka, počev od 1814, Miloš Obrenović stolovao Srbijom gotovo četiri godine, najstariji je sačuvan srpski dvor. Mesto slavne prošlosti u kome su donete važne istorijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << odluke, propada zbog nemara države.Samo selo na južnim padinama Rudnika, koje se može smatrati prvom prestonicom u savremenoj srpskoj istoriji, živi svoj život, pre svega istkan od predanja i uspomena na slavnu istoriju. Meštani kažu da dolaze mnogi koji znaju koliko je Crnuća bila važna za Srbiju, ali da se država čiji su temelji baš tu počeli da niču, slabo brine za svoju prvu prestonicu u novijoj istoriji.
Miloš je izabrao selo za svoje sedište da se skloni od turskih pogleda, jer je bilo okruženo šumom i skrajnuto od glavnih puteva. A čini se da je isto ostalo do danas. Do samog sela udaljenog dvadesetak kilometara od Gornjeg Milanovca stiže se uskim i neravnim putem. Nekadašnji „dvor" vreme je već uveliko načelo, jer se u njega već dugo uopšte ne ulaže, iako je od 2000. godine pod zaštitom države kao istorijski spomenik. Od nekada velike Miloševe „ekonomije" ostao je konak pretvoren u muzej i obližnji bunar...
Posetioci s raznih strana
O slavi sela, koje sada broji nešto više od 200 duša u osamdesetak domova, „dvoru" i Miloševom zemanu, i posle dva veka Crnućani s ponosom pričaju.
Najupućeniji je Dobrivoje Marinković, čija se kuća nalazi na nekoliko metara od samog „dvora". Potomak onih istih Marinkovića koji su knezu Milošu zavetovali parče svoje zemlje, Dobrivoje je domaćin i kustos za sve one koji dođu da pogledaju skromnu postavku u konaku. On i supruga brinu o čišćenju i održavanju „dvora".
- Šteta je što sve propada, vlaga je velika, krov prokišnjava, konak lagano klizi... Da su mi dozvolili, mogao sam da prikupim dosta novca samo od posetilaca koji su se sami nudili da pomognu. U poslednjih godinu-dve dosta ljudi nas je posetilo, sa svih strana. U Crnući se živi težački kao i nekad. Mora dosta da se radi, iako ovde uspeva sve od smokve do grožđa i šljive. Ovde ljudi odrastaju sa pričama o Milošu i njegovom vremenu, ali od priče malo vajde za konak - dočekuje nas Dobrivoje.
Od starih stvari u konaku sačuvano je veoma malo - prostorija gde je ognjište sa stupom, verigama, bakračem, crepuljom. U drugoj gde se spavalo ostala je i kaljeva peć. Vredne stvari su zbog prokišnjavanja i vlage već odavno odnete u druge muzeje. Iza slika na zidovima su puškarnice, prorezi u slučaju napada. Ispred konaka je i danas doksat na kome je Ljubica okupljala, baš kao na pravom dvoru, žene koje su tu pevale i radile ručne radove. Nedaleko ispod puta je bunar koji, kako mnogi smatraju, i danas krije Miloševe dukate...
Odluka o ustanku u Takovu
Konak je poslednji put kompletno obnovljen 1956. godine. Nova šindra (pokrivka za krov) stavljena je pre 40 godina, a poslednji radovi izvedeni su pre 17 godina kada su urađeni drveni podovi u prostorijama, jer su do tada stajali originalni podovi od nabijene zemlje.
Proletos je konak posetila ministarka Verica Kalanović, pa se u Crnući nadaju da je to dobar znak da će se konak obnoviti, bar do 2015. godine, kada se slavi 200 godina od ustanka u Takovu.
A u Miloševo vreme dolazili su na imanje u Crnući na dogovor ili zbog posla mnogi viđeniji Srbi. Istoričar Muzeja Rudničko-takovskog kraja Saša Marušić kaže da je upravo u Crnući iskovan i dogovor za novi ustanak u Takovu i da je tu razvijen ustanički barjak.
- Miloš je posle ustanka dosta putovao po Srbiji, ali se vraćao na „dvor", kojim je gazdovala Ljubica. Tu je održana i prva ustanička skupština u decembru 1815. godine. Tada je usvojen prvi budžet ustaničke Srbije, izabrani su članovi saveta, a doneta je odluka da se pišu poreske knjige... Porodični lekar bio je Kuniberg iz Austrije, dolazio je putopisac Feliks Kanic. Dosta novca se tu slivalo i u konaku je bila jedna od četiri ustaničke blagajne, kojom je raspolagala Ljubica - navodi Marušić.
Iz podebele knjige utisaka Dobrivoje nam pokazuje samo neke zabeleške - Patrijarha srpskog Pavla, nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Zorana Lilića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Borislava Jovića, ali i najtraženijeg haškog begunca, generala Ratka Mladića... Da se neko ne zbuni, ove zabeleške su naravno iz devedesetih godina.
