Izvor: Politika, 03.Maj.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promenjen red za saudijski presto
Dvojica budućih kraljeva već kontrolišu policiju, vojsku i privredni razvoj
Naredni kralj Saudijske Arabije biće Muhamed bin Najef, najbolji prijatelj Amerike u Rijadu, najuporniji progonitelj Al Kaide i ostalih džihadista iz ključne sunitske države Bliskog istoka i zagovornik tvrdog odnosa prema glavnom saudijskom rivalu Iranu. Odlukom da svog nećaka Bin Najefa postavi za princa prestolonaslednika, te nizom drugih neočekivanih smena i postavljenja na dvoru u Rijadu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kralj Salman pokušava da učvrsti tron, osigura vlast za svoju granu razuđene vladarske porodice i definiše osnove saudijske politike za decenije i decenije nakon što bude preminuo.
To je već drugi put da Salman povlači strateške kadrovske rokade otkako je pre tri meseca preuzeo kraljevski položaj, praćen žustro pobijanim glasinama o tome da je ozbiljno bolestan i ocenama da, budući i na pragu devete decenije života, nema snage da od Saudijske Arabije otkloni sve opasnosti koje su je snašle. Najveći svetski izvoznik nafte se usled drastičnog pada cene tog energenta suočava sa sve većim budžetskim deficitom. Nezaposlenost i nezadovoljstvo rastu, naročito među mladima. Saudijcima sa severa preti Islamska država, južni sused Jemen se raspada uprkos vojnoj intervenciji Rijada, preteći da u vrtlog usisa i naftom najbogatiju saudijsku provinciju. Al Kaida i Islamska država nastoje da Saudijskoj Arabiji preotmu primat među sunitima, dok preko šiita Iran širi svoj uticaj u regionu.
U situaciji kada su njegovoj zemlji ugroženi i finansijski oslonac i politička dominacija na Bliskom istoku, kralj Salman je povukao potez bez presedana. Preinačio je volju prethodnog kralja i ispreturao redosled nasleđivanja trona, dovodeći za kormilo sebi najbliže, ali i najborbenije predstavnike mlađe generacije vladarske Kuće Sauda. Oko dveju budućih krunisanih glava već su skoncentrisane ključne poluge moći. Muhamed bin Najef ostaje i ministar unutrašnjih poslova, s kontrolom nad policijom i graničarima, dok će Muhamed bin Salman, kraljev sin imenovan za zamenika princa prestolonaslednika, odnosno sledećeg u redu za tron, zadržati portfelj odbrane i mesto predsedavajućeg komiteta za privredu i razvoj.
Uz novog šefa obaveštajne službe, koji je takođe doveden po volji kralja Salmana, njih dvojica bi trebalo da mogu računati i na novog ministra spoljnih poslova, Adela el Džubeira, dojučerašnjeg ambasadora u Americi, koji je zamenio princa Sauda el Fajsala, čoveka koji je četiri decenije oblikovao odnose Rijada sa inostranstvom. Džubeir je i prvi saudijski šef diplomatije koji nije kraljevske krvi, ali je do sada bio izuzetno lojalan svim vladarima koje je služio i izuzetan je poznavalac prilika u glavnom zapadnom savezniku Rijada, Americi, što je osobito važno u trenutku kada se Saudijci pribojavaju da se Vašington udaljava od njih i normalizuje svoje odnose sa Iranom.
U ponovnom privlačenju Amerike u najčvršći zagrljaj dragocen bi morao biti i budući kralj. Osim što je školovan u SAD, Bin Najef se sa Amerikancima zbližio uspešno isterujući Al Kaidu, razgoropađenu nakon 11. septembra, iz svoje zemlje. Poštuju ga zapadni obaveštajci i uživa i znatan ugled među Saudijcima. Privlačenje podrške sa raznih strana mu dobro ide: važi za političkog pragmatika, koji se ne drži određene idelogije, pa tako neguje dobre odnose sa najtvrđim konzervativcima ali ostavlja utisak da bi se mogao prikloniti i reformistima. Do sada, ipak, nije pokazao nimalo tolerancije prema kritičarima režima, već ih je kao ministar unutrašnjih poslova bez oklevanja bacao iza rešetaka.
Bin Najefov naslednik, princ Muhamed bin Salman, ima iskustva u korporativnom upravljanju, međunarodnim finansijama i organizaciji školstva, što su veštine nužne Saudijskoj Arabiji, koju pad cena nafte gura ka reformi školstva i privrede, odnosno diversifikaciji izvora prihoda. Nadziraće i promene u u državnoj naftnoj kompaniji „Aramko“, koja će biti odvojena od ministarstva nafte. Bio je uključen i u razne dobrotvorne akcije i izgradnju socijalnih stanova, što je dobro zaleđe za sticanje poverenja i među siromašnijim Saudijcima. Bin Salman već godinama služi kao savetnik svom ocu, sadašnjem kralju, ali je poznat postao tek otkako je kao novi ministar odbrane krajem marta preuzeo vođstvo nad bombardovanjem pobunjeničkih položaja u Jemenu. I ta vojna akcija je nagovestila zaokret Saudijske Arabije ka odlučnijoj, fleksibilnijoj ali ideološki možda i konzervativnijoj politici.
Bin Najef ima 55 a Bin Salman tek tridesetak godina – tačan datum njegovog rođenja nije poznat – tako da njih dvojica mogu još dugo voditi Saudijce. Uzevši u obzir to da je i ranije važio za jednog od najmoćnijih ljudi, kao i poodmakle godine kralja Salmana, Bin Najef će verovatno u dogledno vreme preuzeti tron. Budućnost Bin Salmana je možda nešto manje izvesna.
Titula koju je on dobio, zamenik princa prestolonaslednika, nije ni postojala do pre dve godine, kada ju je prethodni kralj Abdulah stvorio i dodelio je princu Mukrinu, želeći da ovaj dobije krunu nakon Salmana. Bilo je to prvi put da jedan saudijski kralj pokušava da svom nasledniku odredi ko će ga zameniti. Ali, ni Salman se nije obazirao na želju pokojnog polubrata, pa je pitanje da li će i njegova odluka da presto nameni sinu Muhamedu bin Salmanu biti poštovana. Pravila nasleđivanja kraljevstva nisu uređena: za utemeljivačem države, kraljem Abdulazizom, od njegove smrti 1953. godine na vrh Saudijske Arabije uspela su se, jedan za drugim, šestorica njegovih šest sinova, od oko 35 koliko ih je imao – uz njihovo takođe brojno potomstvo, lako je zamisliti koliko na dvoru u Rijadu ima klika koje treba držati pod kontrolom. Kada Muhamed bin Najef dođe na tron, vlast će prvi put pripasti nekome od Abdulazizovih unuka.
Vladimir Vukasović
