Izvor: RTS, 29.Apr.2011, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje danske odgovornosti
Moguća odgovornost danskih mirotvoraca za zločin u Dvoru na Uni je pitanje na koje treba da odgovori ministarka odbrane te zemlje, smatra danska parlamentarna partija Lista jedinstva. Danski mediji pišu da su oružane snage te zemlje devedesetih godina delovale bez jasnog mandata u loše definisanim misijama pod vođstvom UN.
Danska parlamentarna partija Lista jedinstva najavila je da će od ministarke odbrane te države zatražiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasvetljavanje zločina u Dvoru na Uni i utvrđivanje odgovornosti danskih mirotvoraca.
Zagrebački Jutarnji list preneo je tvrdnju neimenovanog svedoka hrvatske nacionalnosti da je video kako su srpski vojnici, a ne pripadnici hrvatske vojske ili Armije BiH, ubili deset duševno obolelih ljudi u zgradi škole u Dvoru na Uni 8. avgusta 1995. godine.
Svedok tvrdi da je čuo jauke žrtava i pucnjevu, a da je sve što zna izneo u iskazu policiji, kao i da su po Dvoru tih dana harali "Arkanovci".
Međutim, u optužnici Haškog tribunala koja je otpečaćena posle Arkanove smrti, zločin u Dvoru na Uni se ne spominje.
"Danski vojnici, koji su tome prisustvovali, mogli su da spreče masakr da su to hteli", rekao je neimenovani svedok za Jutarnji list.
Prema rečima svedoka, taj svedok je svoj i život svoje žene sačuvao tako što je podmitio srpskog vojnika koji je proveravao okolinu škole.
"Vojska se tog dana rešila drugih svedoka, zarobljenog hrvatskog vojnika i bračnog para koji je takođe proveo rat u Dvoru, Danice i Neđeljka Ivelića, čija je kuća od škole bila udaljena samo 50 metara", navodi izvor Jutarnjeg lista.
Posle izjave Jana Velendorfa da danski vojnici iz UN nisu reagovali kad su ljudi u maskirnim uniformama bez oznaka ubili devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, u Dvoru na Uni 1995. godine, mediji u Danskoj veoma su zainteresovani za taj slučaj.
Danski radio u tekstu pod naslovom "Danske informacije vode do ispitivanja ratnog zločina" piše o tome da su vlasti u Hrvatskoj i Srbiji aktivirale stari slučaj o ratnim zločinima.
U tekstu se navodi da su danski vojnici dobili naređenje da ne intervenišu u vreme kada se dogodio zločin u Dvoru, tokom ofanzive hrvatskih snaga, koja je imala za cilj da se Srbi primoraju da napuste Hrvatsku.
Sud za ratne zločine u Hagu ranije je ispitao taj slučaj, ali je tada nedostajao opis zločinaca, a vlasti u Hrvatskoj i Srbiji, takođe, vode istragu ovog zločina, navodi se u tekstu.
Radio citira i različite optužbe o tome ko je odgovoran, a koje se mogu čuti u hrvatskim i srpskim medijima ovih dana.
Uloga Danske u mirovnim misijama
U danskim medijima zločin u Dvoru na Uni u kome su ubijene hendikepirane osobe srpske nacionalnosti koristi se i u svrhe tumačenja uloge Danske u mirovnim misijama.
Ovaj događaj navodi se kao eklaktantan primer toga da su danske oružane snage (tada mirotvorci) devedesetih godina delovale bez jasnog mandata u loše definisanim misijama pod vođstvom Ujedinjenih nacija.
To vodi do zaključka da je Danska kao vojna sila od početka prve decenije 21. veka u misijama sasvim drugačijeg karaktera i sasvim jasno definisanim, pod kapom Nato-a, što se tummači kao dobra stvar.
Danska od 2001. godine učestvuje sa ratnim trupama u Avganistanu, gde se i dalje nalaze kao i u Iraku, koji su napustili posle nekoliko godina, a ovih dana je njeno ratno vazduhoplovstvo angažovano nad Libijom.
