Izvor: Prva.rs, 12.Mar.2014, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti poskupljenja gasa u 2014.
Otvaranjem gasne mreže u pančevačkoj Vojlovici danas je zvanično završena gasifikacija u tom naselju, kao i Strelištu i Topoli u Pančevu, a ukupna vrednost te investicije je 1,25 miliona evra.
Govoreći o posledicama krize u Ukrajini po snabdevanje gasom, Bajatović je rekao da je skladište gasa Banatski Dvor u punoj funkciji, odnosno da je puno gasa i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << potrošači prirodnog gasa ne treba da strahuju. Bajatović je kazao da će u narednom periodu stalno dopunjavati to skladiste, kako bi se obezbedila energetska stabilnost.
Generalni direktor Srbijagasa je naveo da bi na cenu gasa u toku ove godine mogle samo da utiču kursne razlike, ali da bi to bile manje oscilacije. Bajatović je rekao da bi, takođe, na cenu mogle da utiču i eventualne krize na naftnim tržištima na Bliskom istoku ili, ako bi se nešto ozbiljnije dogodilo u Ukrajini. On je izrazio očekivanje da se to ipak neće dogoditi.
"Ni Evropi, ni Ukrajini i Rusiji, nije u interesu da se u ovom momentu tako nešto desi u Ukrajini", rekao je Bajatović. On je poručio svim potrosačima gasa u Srbiji, da će imati stabilne isporuke. Govoreci o novoj gasnoj mreži u Pančevu, on je naglasio da se gasifikacija tog grada odvija prema planiranoj dinamici.
Bajatović je rekao, da je Srbijagas u prethodnih pet godina uložio u distributivne mreže i gasifikaciju u Srbiji, nešto manje od 300 miliona evra.
Izvršni direktor za investicije u Srbijagasu Jovica Budimir, je rekao da je Pančevo danas dobilo novu gasnu mrezu dužine 60 kilometara i koja pokriva oko 2000 domaćinstava. On je rekao, da je reč o prvoj fazi a da će druga početi na proleće, čime će biti završena gasifikacija celog grada.
Dugujemo milijardu,a potražujemo 950 miliona evra
Srbijagas duguje oko milijardu evra, jer to preduzeće radi sa nerealno niskim cenama, izjavio je Bajatović, ističući da Srbijagas isto tako na ime dugova potražuje 950 miliona evra.
"Mi jesmo dužni milijardu evra bankama, ali su i nama dužni 950 miliona evra", rekao je Bajatović novinarima u Pančevu.
"Šta će se desiti školama, bolnicama i drugima, ako se mi budemo držali samo ekonomskog modela", naglasio je generalni direktor Srbijagasa.
Prema njegovim rečima, pančevačka Petrohemija duguje Srbijagasu više od 200 miliona evra, a NIS - u oko 100 miliona evra.
Bajatović je rekao da je Srbijagas vratio Petrohemiji puno snabdevanje gasom i da ta kompanija sada normalno radi, iako gas ne plaća, za razliku od pančevačke Azotare.
On je rekao da bi država mogla da konvertuje te dugove Petrohemije u vlasnički udeo Srbijagasu i NIS - u.
"Malo je preskup taj socijalni program, država je najveći poverilac i mislim da rešenje treba tražiti u tome da država izađe sa svojim sredstvima, kroz dokapitalizaciju Srbijagasa tako što će napraviti neku vrstu otpusta. Treba da konvertujemo potraživanja NIS - a i Srbijagasa", rekao je on dodajući da bi zatim trebalo napraviti profesionalni menadžment.
Bajatović kaže da bi, bez obzira na trenutnu situaciju, trebalo završiti investicije u Petrohemiji, uz garancije NIS - a i Srbijagasa.
Kako je rekao, to bi sve olakšalo pronalaženje strateškog partnera za Petrohemiju.
Pančevačka Petrohemija ima godišnji izovoz od 240 milina evra i u okviru radne grupe se vode aktivnosti za nalaženje investitora.
Govoreći o Metanolsko-sirćetnom kompleksu (MSK) u Kikindi i odgovarajući na ranije postavljeno pitanje ministarke energetike - zašto Srbijagas nije završio izgradnju gasovoda Elemir - Kikinda koji bi obezbedio jeftiniji gas i pokretanje proizvodnje u MSK, Bajatović je rekao da to nije bilo predviđeno programima koje odobrava vlada.
On je kazao da bi uskoro mogla da se pokrene proizvodnja u MSK, čiji je većinski vlasnik Srbijagas, s obzirom na to da je sirćetna kiselina ponovo tražena na tržištu, što u prethodnom periodu nije bio slučaj.
Imamo strateškog partnera za Azotaru
Bajatović je izjavio i da postoji zainteresovani strateški partner za Azotaru u Pančevu i da bi ukoliko se nova vlada složi sa tim, do septembra mogao da bude potpisan ugovor.
"Ja bih igrao na ruskog partnera ali ako se neko u datim uslovima pojavi kao bolji, svaka čast", rekao je Bajatović ne želeci da precizira o kojoj je kompaniji reč.
Bajatović je rekao da su za Azotaru bili ranije zaintesovani investitori iz Egipta, kao i pojedini fondovi ne precizirajuci iz kojih zemalja, a mediji su ranije spekulisali da bi Gasprom mogao da bude taj strateški partner.
"Da bi ste dobili jeftiniji gas treba vam ruski partner, a da biste dobili investicije treba vam novac", rekao je Bajatović.
On je istakao da strateški partner mora da bude iz te branše, kao i da garantuje specijalne cene u isporukama gasa odnosno jeftiniji gas.
Bajatović je rekao, da Azotara od 1. januara ove godine dobija gas od svog upravljača - Srbijagasa i da je zbog "neodgovornosti pojedinih državnih službenika" propao aražman sa Rusima od kojih je Azotara dobijala gas po nižim cenama. Reč je o Tolingerovom aranžmanu po kom se dobijao jeftiniji gas a dobit su delili Azotara i ruska firma RST.
Generalni direktor Srbijagasa je kazao da je za Azotaru neophodan strateški partner zbog planiranih neophodnih remonta i investicija. Prema njegovim rečima, ukoliko Azotara ne dobije strateškog partnera mogla bi da ode u stečaj.
HIP Azotara je najveća domaća fabrika domaćeg đubriva i jedina u Srbiji u kojoj se proizvodi amonijak. Nakon neuspešne privatizacije koja je sprovedena u saradnji sa firmama iz Litvanije, Javno preduzeće Srbijagas je od 2009. godine postalo njen većinski vlasnik.
Odgovarajući na pitanja novinara zašto priča o strateškom partneru za Azotaru toliko dugo traje, on je rekao da su česti izbori i rekonstrukcija vlade u prethodnom periodu najviše kočili taj proces, kao i tužbe bivšeg vlasnika Azotare.
Bajatović je istakao da bi optimalno bilo da Azotara sa strateškim partenerom godišnje proizvodi do pet miliona tona veštačkog đubriva i da bi u tom slučaju mogla da izvozi u podunavske zemlje.
Azotara, koja će sutra nastaviti poizvodnju amonijaka koja je bila obustavljena prošlog meseca, u 2012. imala je dobit od 72 miliona dinara , a u prošloj 18,8 miliona dinara rekao je Bajatović. U tom preduzeću je zaposleno oko 1100 radnika čija je prosečna plata u 2012. bila veća od 53.000 dinara, au prošloj premašila 71.000 dinara.
Prema popdacikma Azotare, u tom preduzeću su u 2012. obavljena ulaganja u vrednosti od 4,4 miliona dolara, u prošlog šest miliona dolara, a ove godine je planirano da to bude 23 miliona dolara. Bajatović je istakao da Azotara nema dugove i da je sva ulaganja realizovala iz sopstvenih sredstava. U prošloj godini u odnosu na 2012. ukupna proizvodnja đubriva i jedinjenja bila je veća 7,5 odsto i dostigla je skoro miliona tona.
Prošle godine je izvoz Azotare bio vredan 25 miliona dolara i roba je plasirana uglavnom na tržišta Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije.
