Izvor: Blic, 24.Jan.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović: Pita se Gaspromnjeft
Srbija je prodala većinsko vlasništvo nad podzemnim skladištem gasa u Banatskom dvoru ruskoj kompaniji "Gaspromnjeft" i svi planovi i ulaganja u to skladište ne mogu se sprovoditi bez dogovora sa većinskim ruskim partnerom, kaže stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović, svojevremeno savetnik bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa.
Ona je objasnila da je Srbija potpisala memorandum o završetku izgradnje skladišta gasa Banatski dvor koji nikoga ne obavezuje godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana, posle čega bi "Gaspromnjeft" trebalo da uradi studiju o izvodljivosti o eventualnim investicijama u Banatski dvor.
"Ništa ne može da se uradi bez završetka te studije o izvodljivosti, koja bi trebalo da bude gotova do kraja ove godine", napomenula je Mihajlović i ukazala da bi "Gaspromnjeft" trebalo da odluči da li i koliko želi da investira u Banatski dvor.
"Ta odluka može da bude pozitivna ili negativna. Tek nakon toga može se govoriti o ulaganju", rekla je Mihajlović, povodom nedavne sednice Nacionalnog saveta za infrastrukturu, na kojoj su razmatrana pitanja u vezi sa podzemnim skladištem gasa Banatski dvor.
Ona je podsetila da je Srbija na udaru gasne krize sličnih razmera bila i pre tri godine, ali da "nije izvukla pouku".
Za Srbiju je, kako ističe, rešenje ili novi pravac gasovoda koji ne može biti gotov do 2015. ili 2017. godine ili podzemno skladište gasa koje je prodato.
Upitana da li da će rusko-ukrajinska gasna kriza učvrstiti odluku Moskve da počne izgradnju "južnog toka", Mihajlović je navela da će Rusi sigurno izgraditi ili južni ili severni tok do 2015, odnosno 2017. godine, ali bi Srbija do tada trebalo da pronađe način da obezbedi energetsku stabilnost.
Na pitanje o tome ko će platiti troškove interventne kupovine gasa u uslovima krize, Mihajlović je rekla da država mora da pronađe način da tih 20 miliona evra plati, ali ne kroz povećanje cene gasa.
"Postoji konkretna politička odgovornost za to što Banatski dvor tri godine nije obnovljen. Protiv sam toga da cenu te odgovornosti plaćaju građani", rekla je Mihajlović.
Ona smatra i da cena električne energije možda neće biti povećana do marta ili aprila, ali predviđa da će u prvoj polovini godine struja poskupeti.
Mihajlović je izrazila nadu da će nedavno raspisanim tenderima za termoelektrane "Kolubara B" i "Nikola Tesla 3" biti pronađen strateški partner.
Prema rečima Mihajlović, investicije u energetiku do sada nisu ušle u zemlju, "pošto je država čuvala EPS".
"Nismo ništa uradili sa obnovljivim izvorima, jer nismo dozvolili da neko drugi, osim EPS, proizvodi struju", rekla je Mihajlović i dodala da bi trebalo odvojiti distribuciju i proizvodnju struje, pri čemu bi proizvodnja trebalo da ostane u rukama države.
Mihajlović je rekla da se retko gde u svetu, kao u Srbiji, struja "rasipa" na grejanje, zbog toga što država građanima nije pružila nikakvu alternativu i istakla da je "električna energija davno prestala da bude socijalna kategorija".
Država bi, smatra Mihajlović, trebalo da pristupi izradi socijalnih karti kojima bi se najsiromašnije stanovništvo subvencionisalo, dok bi bogatije plaćalo punu cenu struje.
Ako država želi efikasan EPS, morala bi da donese političku odluku o uvođenju konkurencije u energetskom sektoru, a ako ta konkurencija ne bude ušla, biće uništeno i ovo što sada imamo, ukazala je Mihajlović.
Ona je još rekla da bi Beograd morao da otpočne razgovor sa Prištinom oko rezervi lignita na Kosovu.
"Srbija od 1999. godine nema prilaz kosovskim preduzećima. Kosovo je po bogatstvu ugljem drugo u Evropi i uskoro će se čitava Evropa snabdevati energijom odatle. Srbija bi morala da započne razgovore na tu temu, jer drugačije ne može doći do rešenja", rekla je Mihajlović.
Ona je, na kraju, ocenila da bi Srbija morala ozbiljnije da se uključi u Zajednicu za energetiku jugoistočne Evrope, pošto se u tom savezu povećavaju šanse da država reši problem sa energentima.
