Izvor: Politika, 17.Sep.2012, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Među bogovima i herojima
Izložba Narodnog muzeja u Starom dvoru otkriva u šta su verovali žitelji Balkana od praistorijske Vinče do kasnoantičkog perioda i kako su se nosili s brojnim izazovima
Zoomorfne figure govečeta, votivna kolica iz Dupljaje, kopija Atene Partenos, bronzane figure Jupitera, Venere, Viktorije, Serapisa i Dobrog pastira deo su izložbe „Bogovi i heroji” koja krasi hol Starog dvora. Postavka pripoveda o verovanjima od praistorije do kasnoantičkog perioda i treća je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz projekta „Blago nama” u okviru koga Narodni muzej gostuje u zdanju Skupštine grada. Na istom mestu publika je mogla da vidi prethodne dve postavke: „Sugrađanke” i „Biti Rimljanin”.
U pet staklenih vitrina na zidu u holu Starog dvora desetak izloženih remek-dela iz zbirki Narodnog muzeja govore o istoriji u poslednjih 8.000 godina, a na putovanje kroz prošlost posetioce je povela Jovana Nikolić, student istorije umetnosti i volonter Narodnog muzeja.
– Verovanja stanovnika Balkana su se menjala pod uticajem drugih kultura. Kada su Grci prodrli na Balkan pojavljuje se kult boginje Atene Partenos. Figura koja je na izložbi je kopija Fidijine Atene Partenos, 11 metara visoke statue izrađene od drveta, obložene zlatom i slonovačom. Nalazila se u Partenonu. S dolaskom Rimljana veruje se u glavne bogove poput Jupitera, Viktorije. Osim širenja religije statue božanstava igrale su ulogu u propagiranju političih stavova. Kada su na naše prostore stigli hrišćani imamo model Dobrog pastira koji je predstava ranohrišćanskog boga – objašnjava Nikolićeva.
Bukranion, eksponat koji je izabrala publika
Izbor arheoloških predmeta koji čine specifičan vid duhovnosti stanovnika Balkana poveren je stručnjacima Narodnog muzeja. Ali i publika je mogla da odluči koji eksponat želi da vidi među „Bogovima i herojima” tako što je glasala na socijalnim mrežama Muzeja i internet prezentaciji. Tako su prema izboru publike izloženi Antropomorfna figurina i Bukranion, otkriveni u toku najranijih istraživanja lokaliteta Vinča – Belo brdo (5.500-4.500 godina pre nove ere). Bukranion, glava bika, kaže Nikolićeva, redak je nalaz za naše prostore.
– Zahvaljujući dosadašnjim istraživanjima vinčanske kulture, može se zaključiti da je goveče imalo veliki ekonomski i simbolički značaj za stanovnike neolitskih zajednica. Pogotovo bik koji je osim božanstva bio i simbol muške potencije i plodnosti i njemu su pripisivane samo dobre osobine. Glava bika stavljala se na kućni prag jer se u neolitu verovalo da bik ukućane štiti od demonskih sila i nedaća – ističe stručni vodič.
Bukranion se dopao Zrinki Ruml koja redovno posećuje izložbe u Starom dvoru. Poseban šarm, kaže Zrinka, postavkama daje predivan enterijer u kome su eksponati smešteni.
– Videla sam i „Sugrađanke” i obe izložbe su posebne, svaka na svoj način. Žao mi je što ne možemo da vidimo i prostorije velelepnog Starog dvora – ističe ona.
Autor izložbe „Bogovi i heroji” je Aca Đorđević, konzervator je Zoran Pavlović, a saradnici na projektu su Aleksandar Bandović, Gordana Grabež i Ana Đuričić. Otvorena je svake subote i nedelje do kraja oktobra od 10 do 17 sati. Ulaz je besplatan.
D. M.
objavljeno: 17.09.2012.
