Izvor: Blic, 10.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovački trofeji sa ruskog dvora
Skeleti pitona, dugog četiri metra, sivog delfina, dugog tri i po, lisice, vuka, foke, šimpanze, srndaća... biće do 31. avgusta izloženi u Galeriji Prirodnjačkoj muzeja. Pre neki dan otvoreni izložbu „Skeleti uživo" priredio je zoolog Milan Paunović.
Eksponata, tačnije, skeleta, lobanja i raznih kostiju (polnih, zglobova, vilice, kičme, rebara i, naravno, udova) ima ukupno 134, prikupljenih za ovu priliku poklonima, otkupima i pozajmicama, kao što je, na primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skelet foke, koji je jedan naš veterinar našao na Islandu dok je tamo radio. Najstariji skelet pripada tzv. argali ovnu, datira iz 1897. godine i dar je ruskog grofa Evgenija Demidova knezu Pavlu tridesetih godina prošlog veka. Većina eksponata prvi put je izložena, a skoro svaki otkriva nam neku naučnu tajnu. Izložba je edukativnog karaktera i, što je posebno bitno, neki skeleti mogu da se dodirnu i imaju etikete na Brajevoj azbuci.
- Svaki skelet ima svoju priču, jer na kostima sve u životu ostaje zapisano. Tako saznajemo da je izloženi šimpanza ostao bez prsta (odgrižen mu je), da je zmija tokom evolucije ostala s patrljcima od nogu, kao i ženka delfina (nađena nasukana na sutomorskoj plaži), na čijem skeletu se vidi da su joj zadnje noge zakržljale, a prednje se pretvorile u peraja. O njoj smo saznali da je imala oko pet godina kada je uginula i da se dva puta parila. Zanimljiva je, takođe, vidra „metuzalem", koja je u borbi izgubila očnjak i bolovala od osteoporoze, lobanja juneta usmrćenog metkom, teleta - maljem (što je danas zabranjeno). Na skeletu pitona primećuje se veliki broj rebara, na nojevima da su prilično deformisanog grudnog koša, što pretpostavljam da je posledica života na farmi ili ukrštanja, a na lobanji risa da ga je udario kamion. Zubi jazavca otkrivaju nam da je bio star devet godina kad je uginuo, a skelet šimpanze da mu je neko odgrizao mali prst - kaže Paunović, inače stručnjak za sisare i autor više naučnih radova, na primer, jednog publikovanog u Nemačkoj, u kome je obelodanio novu vrstu slepog miša posle izučavanja zaostavštine dr Đorđa Mirića, kustosa čiju je zbirku nasledio da vodi.
Poklon-zbirka grofa Demidova, koja sadrži 45 eksponata, darovana je knezu Pavlu tridesetih godina prošlog veka. Budući da je grof bio strastveni lovac, imao je ogromnu kolekciju trofeja koju je razdelio. Njeni delovi nalaze se danas u prirodnjačkim muzejima u Londonu, Sankt Petersburgu i kod nas. Iz nje je sada izložen muflon za koji malo ko zna da mu je postojbina Korzika, gde ga je, usput, grof i ulovio. Izuzetan eksponat je i lobanja slona, koju je Muzej otkupio sedamdesetih godina prošlog veka od porodice generala Milana Simovića, koji je, pak, slona ulovio dok je službovao u Africi. Da bi se videlo koliko je velika, kraj nje u vitrini nalazi se lobanja patuljastog slepog miša, čiji je raspon krila oko 15 centimetara, koji se često sreće i u Beogradu. Lobanje nosoroga, leoparda i pume potiču pak od životinja uginulih u našem Zoološkom vrtu, ali još pre tri decenije kada su ove dve ustanove sarađivale.
- Knez Pavle je trofeje držao u svojoj lovačkoj sobi sve dok je nije predao Muzeju šumarstva i lova, pod čijim je okriljem tada bila ova naša galerija na Malom Kalemegdanu. Osamdesetih godina prošlog veka fundus tog muzeja pripao je Prirodnjačkom muzeju. Pošto nemamo prostora za stalnu postavku, grofove trofeje držimo uglavnom u depou i povremeno izlažemo, kao sada - obrazlaže mr Paunović, iznoseći podatak da godišnje Galeriju Prirodnjačkog muzeja poseti oko 30.000 ljudi.
Izložba „Skeleti uživo", na kojoj je sarađivao stručni tim (Bora Milićević, Predrag Ilić, mr Zoran Marković, Miloš Milivojević, Miroslav Jovanović i mr Daliborka Barjaktarov), a postavio inž. Aleksandar Stojanović, dobila je naziv putem konkursa. Naime, Prirodnjački muzej raspisao je konkurs među učenicima osnovnih škola Beograda za predlog naziva izložbe. Na konkurs je pristigao 271 predlog i svi su zajedno sa imenima predlagača odštampani na plakatu izložbe. Deset najinteresantniji će biti nagrađeni, a najbolji predlog učenika Nikole Bogdanovića iz OŠ Milan Rakić uzet je za zvanični naziv ove postavke.
Polne kosti kao raritet
- U penisima gotovo svih sisara nalazi se polna kost. Nema je jedino kod torbara, zečeva, hijena, konja i ljudi. Ona povećava uspešnost oplodnje jajnih ćelija kod vrsta u kojoj se mnogobrojni mužjaci pare s jednom ženkom zbog čega je polni odnos kratak i mora brzo da se obavi. Najveći bakulum, kako se polna kost zove, ima morž (60 cm). Polne kosti sa starošću zadebljavaju, što se može videti u jednoj od vitrina na ulazu. Minijaturna pripada mužjaku lasice starom deset meseci - objašnjava viši kustos Paunović.
Pogledaj vesti o: Dvor
