Izvor: Blic, 06.Avg.2010, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj trube vraća se u Guču
Užice - Posle četiri decenije prestolovanja vladar se, sit trona i slave, samovoljno povukao iz dvora. Sedam godina iz bezbrižne mirovine gledao je mlađariju kako njegovim stopama gazi, kako se za krunu koja nekad njemu bejaše na glavi viteški nadmeće. Sad je stari rešio da se vrati na dvor, ali nije željan moći i slave, hoće samo dušu da zadovolji. Kao u nekakvoj priči o povratku bivšeg, ali ne i raščinjenog kralja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << među svoj narod, legendarni trubač Boško Ostojić (75) iz Zlakuse kod Užica priprema se da ponovo prođe kroz kapije Guče. Sa porodičnim orkestrom i trubom u ruci 13. avgusta ponovo će kročiti u prestonicu srpskog džeza i izaći na binu sa koje je 40 puta muzikom dizao na noge dragačevsku varoš i njene goste.
- Svirao sam na 40 sabora, od 1963. do 2003. godine, a onda pomislio dosta je, odoh ja u penziju. Sedam godina sam se opirao zovu Guče, ali džaba, ne mogu više da trpim, rešio sam ponovo da uzmem trubu i zasviram - priča legendarni trubač Boško Ostojić najavljujući svoj kambek.
A za ovih godina "samoizgnanstva" gledao je Boško kako njegov unuk Veljko Ostojić u virtuoza trube stasava, podučavao ga tajnama limenog zvuka. Ponosan je što mu naslednik već ima titulu šampiona Guče. U orkestru koji je sam osnovao su i sin Dragan i drugi unuk Marko. Praunuku Vukašinu, Boško je onomad kupio igračku, šta drugo nego trubicu. U Ostojićima je truba nasledna i poštovana taman kao krsna slava.
Sanja prijatelje sa juga Srbije
- Jedva čekam Sabor i na njemu binu. Sanjam da se sretnem sa ovim mojim Ciganima sa juga Srbije. Imam ja među njima mnogo prijatelja, neki su mi kao braća. Brdo smo rakije popili zajedno i mnoge gospođe popeli na stolove... I opet ćemo - obećava Boško Ostojić.
- Volim trubu, ona je za mene uvek prvo bila veselje, pa onda para, ali plašim se da danas nije tako. Mnogo je trubača, a među njima je malo veseljaka, malo talenata. Pusti novac je sve ubio, sve je pretvorio u robove dinara, svi danas govore o dobroj i lošoj tezgi, o dobrom i lošem gazdi, o tom "Grandu", nagradama... Pa ljudi, ima li veće nagrade od toga kade te narod sretne na ulici, kada te zagrle, kada ti dođu u goste - priča Ostojić.
U bogatoj karijeri ovaj starina je dva puta od publike bio proglašen najboljim trubačem Guče, isto toliko orkestar mu je bio izabran kao najbolji na Saboru, poneo je i jedno priznanje za najizvornije muziciranje. Silne nagrade ukrovio je sticanjem zvanja nosioca "majstorskog pisma".
- Vodila je mene truba svuda i po Srbiji i po svetu. Kako je meni bilo bez Guče ovih sedam godina, e to samo ja znam. I kad sam operisao kuk, rana me nije bolela nego me je bolelo što kraj mene nisam imao trubu. Nedavno, na kvalifikacionom Saboru na Zlatiboru reših da opet dohvatim moj instrument, da me ljudi slušaju. Kada odsvirah pored sina i unuka, više nisam mogao nazad. Prelomih, ubedih sebe - ideš ti Guču - blistao je od sreće višestruki šampion trube.
