Izvor: Studio B, 24.Okt.2011, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba o delima arhitekte Krasnova
Vlada Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, kraljevski dvor na Dedinju, crkva Ružica na Kalemegdanu - sve te impozantne građevine ostale su iza čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova.
Po zamisli čoveka koji je uveo akademizam u beogradsku arhitekturu, ostao je i danas svaki detalj enterijera Doma Narodne skupštine. Izložba o delima arhitekte bez koga prestonica ne bi bila to što jeste, otvorena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u info centru Turističke organizacije Beograda u Knez Mihailovoj 6.
Kada je 1922. posle Oktobarske revolucije kao ruski emigrant došao u Beograd, iza sebe je ostavio zvanje gradskog arhitekte na Jalti i dvorskog arhitekte na carskom dvoru Romanovih. A, ko bi rekao, najznačajnije godine njegove karijere upravo su počinjale. Možete li da zamislite Ulicu Kneza Miloša bez ovakve zgrade Vlade i ministarstva spoljnih poslova? Dedinje bez velelepnog Kraljevskog dvora, crkvu Ružicu drugačiju od sadašnje? Takav bi bio Beograd bez Nikolaja Krasnova.
- To mi se dopada. Taj monumentalni akademizam. Ta čvrstina, ta jakoća, ta upotreba materijala. to je sve nešto jako, snažno. Ne samo da su te zgrade arhitektonski, istorijski vredne i da smo to mi uočili pre 10-15 godina i više, nego smo na tim zgradama radili posebno i te zgrade su spomenici kulture, kaže Gordana Gordić, autor izložbe.
Entuzijazam sa kojim Gordana govori o Krasnovu, dobro je poznat svim Beograđanima koji su bar jednom tokom Dana evropske baštine doživeli da ih ona vodi kroz istoriju hodnika i prostorija zgrade Vlade ili Doma narodne skupštine koje je Krasnov ostavio u vidu fascinantnih crteža u boji. Po ugođaju za oči i po kojoj osobenosti, preporučujemo i Karnegijevu 2.
Sve druge monumentalne gradske građevine menjale su bar jednom svoju namenu. Ova nije nikad. Građena je da bude Arhiv Srbije i to i jeste, od 1928.kad je podignuta, do danas. Tabla sa imenom čuvenog arhitekte trebalo bi da bude postavljena na svim zgradama koje je on projektovao i, iako će na njima, naravno, pisati Nikolaj Petrovič Krasnov, on je to slovo „j" u svom imenu preskakao od kako je došao u Srbiju. Na svojim projektima potpisivao se kao Nikola, izražavajući na taj način odanost i zahvalnost zemlji koja mu je postala drugi dom.
U aprilu ove godine, to ko je projektovao ministarstvo spoljnih poslova, Beograđanima su obznanili resorni ministri Srbije i Rusije, Vuk Jeremić i Sergej Lavrov. Kad bismo takve table postavili na sve zgrade koje su u Beogradu projektovali Rusi, bilo bi ih 2.000.
- Ova izložba jako lepo pokazuje uzajamne odnose ruske i srpske kulture. Mi moramo da čuvamo naše zajedničko kulturno i umetničko nasleđe. Ja se jako trudim da u tome pomognem, izjavio je Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske federacije u Srbiji.
Za jedinstvenu turu po Beogradu Nikolaja Krasnova ne morate da čekate lepše dane. Sve na jednom mestu, u Knez Mihailovoj 6, do 1. novembra.
