Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2024, 13:27
Izjave Miloševića i Lukašenka posle razgovora u Beogradu 14. aprila 1999.
Nakon srdačnog susreta ispred Belog dvora, predsednici Milošević i Lukašenko izvršili su smotru počasnog bataljona Garde Vojske Jugoslavije. Zatim su su započeli zvanični razgovori nakon kojih su se dva lidera obratila brojnim domaćim i stranim novinarima.
Milošević je izjavio sledeće:
„Najpre da izrazim veliko zadovoljstvo zbog posete predsednika Belorusije gospodina Lukašenka, čiji dolazak u Beograd na čelu državne delegacije Belorusije mi ocenjujemo kao znak velike solidarnosti beloruskog naroda i rukovodstva Belorusije sa narodom Jugoslavije u ovo teško vreme, kada je Jugoslavija, čitava naša zemlja, izložena zločinačkoj agresiji NATO-a.
Ta agresija pravda se brigom o ljudskim pravima, a krše se sva ljudska prava i sve norme međunarodnog pravnog poretka. Da ironija bude veća, govori se o pravdanju eskaliranja agresije zbog kredibiliteta, kako kažu, NATO-a. Ja ne verujem da postoji i jedan čovek na zemljinoj kugli koji smatra da se kredibilitet stiče ubijanjem. Ubijanjem se može sticati samo kredibilitet ubica.
U ovoj agresiji kojoj smo izloženi, mi imamo samo jedan izlaz, a to je da svoju zemlju branimo. Ja želim da kažem u ime svih građana naše zemlje da ćemo mi svoju zemlju odbraniti.
Što se tiče političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, mi smatramo da je političko rešenje jedini mogući put izlaska iz krize koja tamo postoji. Naša pozicija je da se samo mirnim putem, političkim procesom, mogu obezbediti stabilan i pravedan mir, rešenja koja će biti pravedna, humana, za sve nacionalne zajednice, za sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji. Vi dobro znate da je naš principijelni prilaz zasnovan na principu ravnopravnosti građana i ravnopravnosti nacionalnih zajednica. To znači – naš prilaz je multietnički, multikulturni, multireligijski. Dakle, prilaz koji podjednako vodi računa o svim građanima i svim nacionalnim zajednicama na Kosovu i Metohiji, bez obzira na njihovu nacionalnost ili njihovu veroispovest i bilo kakvo drugo etničko opredeljenje. Zato je apsurd da na kraju dvadesetog veka bilo ko u civilizovanom svetu može da se koleba između tog pristupa – multietničkog, multikulturnog, multireligijskog – i jednog nacističkog pristupa koji favorizuje jednu naciju i želi da je nametne kao gospodara svih drugih nacionalnosti.
Mi verujemo da će ovakav prilaz, koji ima u vidu ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, biti osnova za pravedno i trajno rešenje na Kosmetu. Na toj osnovi mi vodimo politički proces i na toj osnovi vode se razgovori između predstavnika vlada Srbije i SRJ sa predstavnicima kosmetskih Albanaca. Smatramo da ti razgovori treba da budu direktni. Oni se, kao što znate, već i vode direktno i smatramo da će samo na taj način, dakle, direktnim razgovorima između onih predstavnika nacionalnih zajednica koji žive na Kosovu, moći da se na pravi način reše problemi na Kosovu i Metohiji. Probleme treba da reše ljudi koji žive u toj pokrajini, a ne neko sa strane bilo kakvim nametanjem rešenja.
Naše opredeljenje je mir, naše opredeljenje je ravnopravnost ljudi i ravnopravnost nacionalnih zajednica. Na tom opredeljenju mi ćemo istrajati. Smatramo da je pravo i pravda i na jednom i na drugom opredeljenju na našoj strani. Smatramo da je veća podrška čitavog slobodoljubivog sveta ovakvom našem opredeljenju.
SAVEZ RUSIJE, BELORUSIJE I JUGOSLAVIJE
Želeo bih da kažem da smo predsednik Lukašenko i ja imali prilike da podrobno razmotrimo pitanja koja se tiču Saveza Rusije, Belorusije i Jugoslavije. Vama je dobro poznato da je naš savezni parlament na zajedničkoj sednici oba veća, bez ijednog glasa protiv, doneo odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije. Ja sam danas predsedniku Lukašenku uručio zvanična pisma upićena njemu, u svojstvu predsednika Belorusije, ali i u svojstvu predsedavajućeg Saveta Rusije i Belorusije, te zvanično pismo za predsednika Ruske Federacije Borisa Nikolajeviča Jeljcina.
Ja očekujem od predsednika Lukašenka i predsednika Jeljcina da se postupak kojim se taj savez realizuje sprovede u skladu sa interesima naroda tri zemlje i u skladu sa opredeljenjima koja iz tog proističu. Ocenjujemo obojica da je to jedan veliki istorijski korak u interesu razvoja stabilnosti, bezbednosti, ekonomskog, kulturnog, tehnološkog i svakog drugog razvoja na pragu novog veka. Verujemo da će taj savez pokazati svoju vitalnost u godinama koje dolaze i na početku veka koji je pred nama.
Na kraju želim da kažem da smo razgovore vodili i o tekućim međusobnim ekonomskim odnosima, koji su vrlo intezivni i imaju stalnu uzlaznu putanju, u čemu smo postigli i odgovarajuće konkretne dogovore u razgovorima koje su vodili nadležni ministri, koji su članovi delegacija na obe strane.
Želim na kraju da zahvalim predsedniku Lukašenku na ovoj poseti, na velikoj podršci, na izraženom prijateljstvu, solidarnosti i da izrazim uverenje u našu zajedničku budućnost Evrope bez nametanja diktata, Evrope slobodnih građana i Evrope ravnopravnosti. Mi ćemo se zajednički za takvu Evropu boriti, jer ona podjednako pripada svim narodima i zemljama koje je sačinjavaju.“
Potom se novinarima obratio predsednik Lukašenko:
„Naš cilj je bio da doprinesemo mirnom rešenju ovog sukoba, u skladu sa ciljevima predsednika Miloševića i nadama jugoslovenskih naroda. Ja sam se apsolutno u to uverio da predsednik Milošević želi rešenje ovih problema, i uopšte svih problema, samo mirnim putem.
Najvažniji rezultat današnjeg susreta je što sam saznao i uverio se, i za one sa kojima ću kasnije razgovarati, gde je granica preko koje Jugoslavija nikad neće odstupiti idući ka kompromisu u rešavanju jugoslovenske krize. Mogu otvoreno da kažem da je taj stav Jugoslavije sadržan u sledećem: Jugoslavija je spremna da primi na teritoriju Kosova civilne posmatrače Organizacije Ujedinjenih nacija iz država koje nisu bile povezane sa agresijom na Jugoslaviju. Znači civilna lica, a ne pripadnici vojnih, policijskih ili poluvojnih formacija iz država NATO, koje danas učestvuju u bombardovanju Jugoslavije.
Prema tome, to je granica preko koje Jugoslavija nikad neće odstupiti i predsednik Jugoslavije je odgovorio na sva moja pitanja, koja možda nisu uvek bila korektna, ali ja kao prijatelj imao sam pravo da ih postavim. Ponovo podvlačim da se novo sastoji u tome što je predsednik Milošević odredio tu granicu preko koje on i njegov narod nikad neće odstupiti – to je celovitost Jugoslavije, jednakost svih građana koji žive i koji su živeli na teritoriji Jugoslavije, to je učešće civilnih lica u posmatranju izvršenja političkog procesa na Kosovu i Metohiji, bez učešća onih zemalja koji bombarduju Jugoslaviju.
Mi se sa razmevanjem odnosimo prema ovome stavu i u narednim danima razmotićemo sve predloge koje je izložio predsednik Milošević u razgovoru s beloruskom i ruskom stranom, jer tokom ove posete ja sam predstaljao i stav Ruske Federacije, čiji su me predsednik i premijer zamolili da prenesem jugoslovenskoj strani, što sam ja i uradio.“
Na kraju treba podsetiti da je prilikom dolaska beloruskog predsednika Lukašenka u Beograd, NATO odbio da mu nisu garantuje bezbednost. Uprkos tome, avion se sa delegacijom Belorusije se ipak uputio za Beograd, a tokom šestočasovne posete dva puta su odjekivale sirene za vazdušnu opasnost. Beloruski lider je takođe posetio vojnu bolnicu i obišao objekte koji su stradali od NATO bombi.
Pripremio: Dušan Opačić – Bratstvo
.jpg)
