Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje nepoznato kada će poteći Južni tok
Rok za donošenje odluke o gradnji gasovoda 1. februar naredne godine. – Studija izvodljivosti za Srbiju mora biti završena do 30. septembra 2009, a za ceo Južni tok 30. juna 2010. – Banatski Dvor za sada „na ledu”, jer Rusi nemaju obavezu ulaganja
Osim ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), Srbija i Rusija juče su potpisale i Memorandum o razumevanju za završetak gradnje podzemnog skladišta Banatski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dvor, a predsednici Srbije i Rusije parafirali su i zajedničku izjavu koja treba da podrži realizaciju projekata koji proističu iz ovog energetskog sporazuma.
Juče, međutim, dokumentom o osnovnim uslovima za Osnovni sporazum o saradnji Srbije i Rusije, koji su potpisali Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma”, nije utvrđen rok do kada bi gasovod Južni tok trebalo da prođe preko teritorije Srbije. Ovim dokumentom predviđeno je da se rok za donošenje odluke o gradnji gasovoda utvrdi Osnovnim sporazumom koji bi trebalo da bude zaključen do 1. februara 2009. godine.
U juče potpisanom dokumentu navodi se da će Osnovnim sporazumom biti utvrđeno da je rok za izradu Studije izvodljivosti o delu gasovoda koji prolazi kroz Srbiju 30. septembar 2009. godine, a za izgradnju celog gasovoda 30. jun 2010. Ukoliko se dobije zeleno svetlo za gradnju Južnog toka koji bi iz Novorusijska ispod Crnog mora preko Bugarske dovodio gas u Srbiju, a jedan krak bi se račvao ka Republici Srpskoj i potom prelazio preko još šest drugih zemalja, prvi gas bi trebalo da poteče najkasnije do kraja 2015. godine.
Koliki će tačno biti kapacitet gasovoda koji će preći preko Srbije, 10 ili više milijardi kubika, znaće se tek pošto se uradi zbirna studija izvodljivosti. Kapacitete gasovoda će u svakom slučaju ugovarati „Gasprom”. Planirano je da ukupan kapacitet celog gasovoda (od Novorusijska preko Italije do Francuske) bude 31 milijarda kubika godišnje.
Količine za našu zemlju, preko najavljenih 10 milijardi kubika gasa, što je u ovom času pet puta više od domaćih potreba, biće određene u posebnom ugovoru, predviđa Osnovni sporazum. S obzirom na to da bi centrala nove zajedničke srpsko-ruske firme za gradnju gasovoda Južni tok trebalo da bude u Švajcarskoj, preduzeće će najverovatnije biti osnovano prema zakonima te zemlje zbog poreskih olakšica.
Memorandum o razumevanju koji je takođe juče parafiran između „Gaspromeksporta” i „Srbijagasa” predviđa da se do 1. jula naredne godine donese odluka o tome da li će projekat opremanja i korišćenja skladišta gasa Banatski Dvor biti realizovan.
Kako je memorandumom predviđeno, ni Rusija ni Srbija nemaju obavezu da uđu u projekat završetka skladišta, s tim što se „Srbijagas” obavezuje da do kraja 2009. godine neće pregovarati sa drugim investitorima o tom projektu.
Završetak ovog velikog posla biće realizovan samo ukoliko i „Srbijagas” i „Gasprom” donesu pozitivnu odluku. Memorandumom je predviđeno da „Srbijagas” u svakom času iz skladišta može da povuče količine gasa koje su joj potrebne, ali ne i da trguje ovim gasom. Gas će jedino moći da prodaje „Gaspromeksport” – trgovac gasa.
Ruski „Gaspromnjeft”, s kojim je juče u Moskvi potpisan ugovor o preuzimanju 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, u obavezi je da do kraja 2012. godine u modernizaciju i rekonstrukciju srpske kompanije uloži 547 miliona evra, umesto prvobitno najavljenih 500, od čega 60 miliona evra ide za projekte zaštite životne sredine i 487 miliona za izgradnju postrojenja za proizvodnju evropskog kvaliteta goriva euro pet.
Kredit koji će „Gaspromnjeft” uzeti za ove namene otplaćivaće se u narednih 14 godina, s tim što prva rata startuje za četiri godine, 31. 12. 2012, ili po stvarnom izvršenju obaveza koje ruska kompanija ima prema NIS-u.
Ukoliko se dogodi da „Gaspromnjeft” u roku ne ispuni navedene obaveze, pa čak i ako samo ne obezbedi kredit, ugovor će biti raskinut. Sagovornici „Politike”, bliski pregovoračkom timu, tvrde da nisu tačne spekulacije da će se NIS odreći svojih dividendi za 2008. samo zato što u kupoprodajnom ugovoru piše „da od 25. januara ove godine do dana obavljanja transfera nije bilo isplata nadoknada za vlasničke papire”, niti je tačno da ih se NIS odrekao u korist „Gaspromnjefta”. Isti izvori tvrde da se Srbija neće odreći ni dividende iz 2007. godine, koja nije do sada isplaćena i iznosi oko 50 miliona evra.
Dividende se, podseća ovaj izvor, isplaćuju po isteku poslovne godine, obično po predaji završenog računa, tokom marta ili aprila meseca naredne godine, odnosno kada se plate svi porezi i doprinosi.
Ocene da se kupoprodajni ugovor potpisuje, a da se pri tom protiv NIS-a vodi postupak pred sudom, ne stoje, tvrde u srpskom pregovaračkom timu, jer je zahtev Liberalno-demokratske partije upućen Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti celog aranžmana s Rusijom vraćen na ponovno mišljenje Skupštini Srbije, tako da, kao što i piše u ugovoru, nema postupka koji se vodi protiv NIS-a.
Jasna Petrović
[objavljeno: 25/12/2008]
