Izvor: Večernje novosti, 28.Jul.2013, 13:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džepovi prepuni (ne)poštenja

NEKAD tako poznate stihove "Ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga", koje je napamet znao svaki đak, a kojima je majka Jevrosima savetovala sina kraljevića Marka, danas su zamenili stihovi "keš, kolica, laganica". Čast, čest i poštenje već skoro dve decenije deplasirane su kategorije, a svakog puta kad pošteni nalazač vrati novac vlasniku, veći deo nacije naziva ga budalom i, uz posprdni ton, "poštenjačinom". Nekada je s poštovanjem prepričavana anegdota o čuvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ministru finansija Lazi Pačuu koji je odoleo pritisku i odbio da da kredit kralju Petru za obnovu dvora na Oplencu. Danas bi Paču verovatno bio razapet na stub srama. Cela jedna generacija srpskih uglednih ljudi, seljaka, intelektualaca, verujući u ideale i patriotizam, tokom Prvog svetskog rata, dala je za državu sve što je imala - od novca, do dece. Danas gledaju šta od države mogu da "marnu". Sin čuvenog Živojina Mišića, Aleksandar, čija je majka bila Nemica, i kog su 1941. Nemci hteli da poštede jer je polunemac, otišao je na streljanje uz reči "to pola moje nemačke krvi isteklo je na Kolubari". Tamo je Aleksandar ranjen kao običan vojnik iako mu je otac bio general. Danas tinejdžeri ne znaju ni ko je Živojin Mišić, a kamoli da je imao poštenog sina. KRADU I DRUGI NEPOŠTENjE i korupcija nisu samo naša specijalnost. Ima ih i u drugim državama, koje nisu preživele devedesete, ratove i tranziciju. Francuzima, Amerikancima i Britancima nisu razbili državu, iselili narod, pomogli najgore među njima, nisu preživeli dva genocida u 20. veku, nisu im nametnuli rep genocidnosti i defekta kulture... Pa ipak je predsednik Širak osuđen zbog podele nepostojećih, a plaćenih zaposlenja. Bivši premijer Velike Britanije Gordon Braun renovirao je kuću tako da je za nekoliko godina naplatio pet istih dasaka za ve-ce, a guvernerki Aljaske i kandidatkinji za potpredsednicu SAD su kupovali odeću iz izbornih fondova... U vreme stvaranja nacionalnih evropskih država ideali slobode, demokratije i ličnog poštenja vodili su čitave generacije. I tada je bilo korupcije, ali i mnogo primera pojedinačne vrline, podseća istoričar Čedomir Antić: - Džordž Vašington finansirao je deo vojske u američkom ratu za nezavisnost i poklonio državi zemlju na kojoj je izgrađen njen glavni grad. Maksimilijana Robespjera, jednog od vođa francuske revolucije, zvali su Nepotkupljivi, a Vilijema Jurata Gledstona, slavnog britanskog premijera Veliki stari čovek. Knez Mihailo je veliki deo svog nasleđa dao za narodne potrebe. Njegov sin Velimir Teodorović, iako nije imao pravo da se vrati u otadžbinu, celokupno imanje zaveštao je u dobrotvorne svrhe. Ilija Garašanin, mada predsednik vlade, prodao je kuću da bi školovao sinove u inostranstvu umesto da im izradi državne stipendije... Danas su drugačije prilike, i pored uticaja sa Zapada, tu je i nasleđe socijalizma, decenije raslojavanja društva i uništavanja elita. On podseća da mnogi koji se u Srbiji deklarativno bore protiv korupcije, za Evropu ili naciju, ne mogu čestito da opravdaju ni kako su stekli stanove u kojima žive. Samim tim, oni daju negativan primer. Ali, uprkos negativnoj kampanji, slavljenju raznih muvatora i lopova, niko normalan i iole inteligentan u javnosti ne tvrdi da je lično nepošten. - Vremena velikih uverenja, vere i ideala prerastaju u doba opadanja i svakovrsne dekadencije. Istorija ljudskog roda karakteristična je po cikličnom smenjivanju ovih vremena. Mi danas živimo u dobu velikog tehnološkog i privrednog uspona, ali ovo su i vremena moralnog opadanja. Srbija je, pored svih teškoća, nedoumica i poraza, nesumnjivo deo zapadnog sveta. Taj naš svet zagazio je u duboku dekadenciju. Vremenom, doći će do obnove, ali pitanje je šta će do tada od svih nas ostati - pita se Antić. Sociolog prof. Vera Vratuša Žunjić smatra da je došao poslednji trenutak da se postavi pitanje šta je sa poštenjem: - Ovo što se dešava oko nas negativna je posledica odluke da se ide u bespoštednu privatizaciju svega i svačega. To je probudilo najniže strasti, sve se svelo na to kako da se sve što bolje proda, kako da se izvuče neka korist. Zaboravili smo na osnove morala. I porodica i društvo na ivici su ambisa. Mi sada živimo one stihove iz pesme "Hajde, Jano, kuću da prodamo, pa da igramo". Sa ovim se slaže i njen kolega prof. Ljubiša Despotović, koji tvrdi da je srpsko društvo u segmentu moralnih vrednosti i dalje u tranziciji. Ni dve decenije od kada je ukinut socijalistički sistem vrednosti, zbog razorenosti društva, nacije, srednjeg sloja, porodice i same egzistencije, nije rehabilitovan građanski model. Tako se, praktično, već dugo nalazimo u vrednosnom vakuumu. Ilustracija Gorana DivcaA univerzalne vrednosti počele su da pucaju još pre raspada zemlje, inflacije, sankcija, medijskog veličanja švercera, dilera i kriminalaca. Poslednju deceniju i po u nekadašnjoj SFRJ krunio se socijalistički moral, ljudi su sve češće potkradali i firmu i državu, hapšeni su direktori. Sa raspadom zemlje došao je i potpuni krah morala, koji je kulminirao s pljačkaškim privatizacijama posle 2000. - Poštovanje univerzalnih ljudskih vrednosti prepušteno je svakom pojedincu i porodici, koja je i sama na klimavim nogama. Neophodno je što pre revitalizovati građanski sistem vrednosti, ljubav, poštenje i iskrenost. To se radi kroz školski sistem, preko medija, na fakultetima... Ako nema sistema vrednosti, društvo će se pre ili kasnije razgraditi samo od sebe i propasti - konstatuje Despotović.ZAKON TERA NA POŠTENJE DO 1987. na snazi je bio zakon po kom su pošteni nalazači morali da budu nagrađeni, i to sa 10 odsto vrednosti izgubljenog predmeta ili novca. Danas je nagrada prepuštena savesti vlasnika, ali zato pronalazača zakon tera na poštenje. Ukoliko ne vrati vlasniku ili ne preda policiji nađeno, čini krivično delo utaje, a zaprećena kazna je godinu dana zatvora. Da su se stvari makle sa mrtve tačke videće se kada pobednike na matematičkim olimpijadama budemo dočekivali sa ovacijama kao sportiste, i kada konobaricama bude normalno da pozovu policiju i prijave da su našle izgubljeni novčanik. I to bez dileme da li bi im nađeni novac otplatio ratu za kredit, i bez straha da će neki polacajac novac zadržati. - Borba protiv kriminala i korupcije šansa su da društvo uđe i u borbu za poštenje i ostale univrezalne vrednosti - poručuje Despotović. A da za to imamo kapacitet pokazala su pre dve nedelje petorica dečaka iz Kragujevca, koja su vratila vlasniku novčanik sa 9.000 dinara, kreditnim karticama i ličnim dokumentima. Mesec dana pre toga dve prokupačke tinejdžerke vratile su jednom Švajcarcu izgubljenih hiljadu evra, dok su u maju lekari iz Kragujevca pacijentu vratili buđelar sa 11.200 kruna i 145.000 dinara. Svakako je pikanterija da je jedan policajac, iz Srpske Crnje, prošle godine vratio vlasniku torbicu sa 560.000 dinara i odbio nagradu, a radnica RTB Bor iznenadila je lokalnu policiju kada je pozvala da prijavi da je našla kesu sa 70.000 izgubljenih dinara. Policija je pronašla vlasnika, a i on sam bio je zgranut i rekao: "U današnje vreme vratiti nekom toliki novac, to je neverovatno". - Ideal o poštenju deo je ljudske prirode. Poštenje je slično istini za koju je jedan češki aforističar zapisao da "naposletku uvek ispliva, pa makar i kao leš" - zaključuje Čedomir Antić.

Nastavak na Večernje novosti...