Izvor: Politika, 23.Avg.2012, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvorske knjige dekor za slikanje

Izdanja koja su preostala u dvoru, preživele su zahvaljujući maršalovoj narcisoidnosti, a ne zato što je nekome palo na pamet da ih sačuva, kaže predsednik Krunskog saveta Dragoljub Acović

Katastrofalan odnos prema Dvorskoj biblioteci Karađorđevića i Obrenovića, nije posledica samo nemara, već jasan cilj i namera komunističkih vlasti da je očerupaju i unište, komentariše za naš list Dragoljub Acović, predsednik Krunskog saveta informaciju da su pojedine knjige >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz ove biblioteke završile u kontejneru.

– „Čerupanje” dvorskog kompleksa i imovine sa Belog dvora počelo je odmah posle rata. Godine 1947. donet je ukaz o konfiskaciji i prvo je izdvojeno oko 25. 000 knjiga koje je preuzela Narodna biblioteka, a šta je posle sa tim radila, možemo sada da vidimo. Jedan deo knjiga je, po volji nacionalnih partijskih komiteta, promenio vlasnika, i tada je, na primer, manuskript „Gorskog vijenaca” prenet iz dvora u Titograd – priča Acović.

Dvorska biblioteka, dodaje naš sagovornik, pred rat je brojala 50.000 naslova. Delimično je, kako podseća, stradala za vreme nemačkog, potom i savezničkog, bombardovanja, a najvećim delom je zapravo „namerno rasparčavana”.

– Ono što je ostalo u dvoru nije ostavljeno zbog zaštite kulturne baštine, već su to bile knjige folio-formata i luksuznog poveza koje su dobro delovale kao pozadina za slikanje druga Tita, novog stanovnika Belog dvora. Knjige koje su preostale u dvoru, preživele su pukom srećom, zahvaljujući maršalovoj narcisoidnosti, a ne zato što je nekome palo na pamet da ih sačuva. Kada se Aleksandar Karađorđević 2001. uselio u dvor, zatekao je biblioteku od svega 7.000–8.000 naslova – ističe Acović.

Prema njegovim rečima, bilo je nekoliko sastanaka sa stručnjacima iz Narodne biblioteke, uključujući i bivšeg upravnika Sretena Ugričića, kako bi se dogovorila rekonstituisanje Dvorske biblioteke.

– Narodna biblioteka je predložila da se formira elektronski katalog Dvorske biblioteke, ali je to za nas bilo neprihvatljivo pošto smo smatrali da deo knjiga koje su preživele masakr moraju da se objedine sa ostalim sačuvanim knjigama, jer Dvorska biblioteka nije vredna samo zbog pojedinih naslova već kao istorijska celina – navodi predsednik Krunskog saveta.

On konstatuje da ono što je od knjiga razneto po mestima po Srbiji, ili van Srbije, verovatno je moguće ustanoviti, ali do sada se niko time nije pozabavio.

– Svojevremeno smo ovu temu prezentovali Ministarstvu kulture. Kad to kažem, ne mislim na Predraga Markovića, već na dvojicu prethodnika (Nebojša Bradić, Vojislav Brajović) koji nisu imali interes za ovu problematiku. Cela stvar ostala je da „visi u vazduhu”, ali zato smo sa sadašnjim Ministarstvom kulture pokrenuli inicijativu da se biblioteka sačuva i, ne manje važno, bude dostupna za istraživače budući da u njoj postoje dela koja nikada nisu bila u knjižarskom prometu – kaže Dragoljub Acović.

Odgovarajući na pitanje koji naslovi su se nalazili u „dinastičkoj” biblioteci, naš sagovornik navodi da je reč o jedinstvenim bibliofilskim izdanja i knjigama sa specijalnom namenom da posluže kao darovi najvišim političarima i vladarima.

– U Dvorskoj biblioteci postoje fototipsko izdanje Biblije Borsa d’ Erste (uspon iluminatorske škole u Ferari vezuje se uz mecenaštvo vojvode Borsa d’ Erste, prim. aut.), koje je bilo štampano isključivo da bi italijanski državnici ova izdanja poklanjali šefovima država. U Dvorskoj biblioteci imate Kataloge za licitacije iz poslednje četvrtine 19. veka, gde možete da saznate šta se sve prodavalo iz raznih privatnih zbirki. Tu su i kompletna izdanja Volterovih dela, pa La Fontenovih „Basni” sa originalnim gravurama, kao i vrlo retko izdanje sa litografisanim portretima svih turskih vladara…

Pored pitanja gde su knjige, Acović se pita šta se dogodilo i sa dvorskim vozilima, automobilima, motociklima. – Nigde nijedna kočija ne postoji. Pa nije moguće da su sve iscepane za drva, za potpalu – čudi se naš sagovornik.

– Uzmite samo predmete koje je naš voljeni predsednik bez ograničenja mandata dobijao za svoje brojne rođendane, pa mi kažite gde se u ovoj zemlji nalazi ta Aladinova pećina, gde je dolazio neki zastavnik iz garde sa akten-tašnom, i izlazio sa poklonom za rođendan druga Tita. Šta je sa 60 figurina iz Tanagre, gde se to nalazi, gde postoji taj famozni depo ispred kojeg treba da kažete – Sezame, otvori se, pa da uđemo unutra i da sve to tamo pronađemo – ironičan je Acović kad govori o poklonima koji su, kao i knjige, „dobili noge”.

----------------------------------------------

Knjige Božidara Karađorđevića u Univerzitetskoj biblioteci

Acović je spomenuo da je deo Dvorske biblioteke predat i Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Nikola Mirković iz ove ustanove kaže da kod njih nema knjiga iz Dvorske biblioteke, već je tu samo privatna bibliotekaBožidara Karađorđevića koju je, po njegovoj smrti, majka Sarka predala ovoj instituciji. Božidar Karađorđević, po ocu Đorđu praunuk Karađorđev, a po majci Sarki unuk Miše Anastasijevića, rođen je u Parizu gde je živeo i preminuo. Bavio se književnim i prevodilačkim radom, kao i slikarstvom, pisao je i putopise. U njegovoj zaostavštini nalazi se 200 knjiga na francuskom jeziku.

----------------------------------------------

Bubreg za leptire

„U Dvorskoj biblioteci postoji delo iz oblasti entomologije (nauka o insektima) s kraja 19. veka sa 12.000 litografisanih tabli koje se isključivo bave moljcima i leptirima”, kaže Acović. I šaljivo komentariše: „Meni i vama to ne mora ništa da znači, ali neko ko se time bavi, verovatno bi za ovakvu ekskluzivu bio spreman da žrtvuje i bubreg!”.

----------------------------------------------

Ministar kulture: Navodi o bačenim knjigama biće ispitani

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio je juče da će navodi o smanjenju knjižnog fonda Narodne biblioteke Srbije i bacanju nekih knjiga iz Dvorske biblioteke, biti do kraja ispitani. Petković je rekao da je za taj slučaj saznao iz novina i da nije upoznat sa detaljima, ali da će o tome zatražiti izveštaj v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije.

„Stvar je vrlo delikatna i još ne mogu da odgovorim kakve ćemo mere preduzeti. Ipak je to ozbiljna stvar u kojoj moramo sve da ispitamo do kraja”, kazao je Petković i dodao da će ministarstvo nadgledati reviziju knjižnog fonda Narodne biblioteke Srbije. Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije ranije je najavio da će revizija knjižnog fonda početi u septembru i da će trajati više godina. (Beta)

Mirjana Sretenović

objavljeno: 24.08.2012.

Nastavak na Politika...