Izvor: Blic, 09.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovni centar duže od jednog veka
Vladičanski dvor, koji je na raskršću najstarijih gradskih ulica (Zmajeve, Dunavske i Pašićeve), sa Sabornom crvkom i Gimnazijom predstavljao je duhovni centar novosadskih Srba.
Fasada, jedinstvena po lepoti i stilu, učinila je dvor i arhitektonskim spomenikom kome nema ravna na daleko. Nažalost, u njegovoj blizini nema kulturnih događaja, a ne odvijaju se čak ni programim Zmajevih dečjih igara, jer se tome protivi vladika Irinej Bulović. Ni letnje bašte >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko dvora više ne rade.
- Vladičanski dvor je sigurno jedna od najlepših zgrada i graditeljski simbol Novog Sada. Objekat svakako treba zaštiti, ali to ne bi trebalo da dovede do gašenja svakodnevnog života u najbližoj okolini. Koristeći iskustva iz Evrope što više treba oživeti duh vremena u kome je objekat i izgrađen - smatra Donka Stančić, istoričarka umetnosti i autorka monografije o arhitekti Vladimiru Nikoliću, autoru Vladičanskog dvora.
Kao rezidencija bačkog episkopa, zgrada je izgrađena 1901. godine, na mestu tada popularnog „Bazara", a koji je posle bune 1849. godine izgrađen na mestu starog dvora. Objekat je u stilu henzenatike, eklektični arhitektonski stil koji je u Beču promovisao arhitekta Teofil Hanzen, i jedna je od malobrojnih u Srbiji.
- Nikolić je imao mnoge neprijatnosti prilikom prihvatanja njegovog projekta jer nije bio u milosti novosadskih radikala. Magistrat je bio javno protiv njega i da bi izbegao dalju raspravu Nikolić projekat palate bačkog vladike nije potpisao. To je prepustio Ferencu Rajhlu iz Subotice, koji će nešto kasnije biti zadužen za izvođenje gradnje - priča Donka Stančić.
Vladičanski dvor čini jedinstvenu celinu sa Sabornom crkvom i Srpskom pravoslavnom velikom Gimnazijom, koju je takođe projektovao Vladimir Nikolić.
Od kada se pre 102 godine u Vladičanski dvor uselio prvi vladika (Mitrofan Šević) nije zabeleženo da se i jedan crkveni velikodostojnik žalio na buku, iako su tuda prolazili tramvaji. Mnogi Novosađani su nezadovoljni što se deo programa Zmejevih igara ne održava u bizini dvora.
Dvorski arhitekta
Vladimir Nikolić, zahvaljujući pOsolovima koje je dobijao od patrijarha Gergija Brankoivća, svog kuma, stekao je epitet „dvorksi arhitekta". Osim vladičanskog dvora u Novom Sadu, on je bio autor i Patrijaršiskog dvora u Sremskim Karlovcima, Bogolsovaskog seminara, „Stefaneuma" - semeništa manastriskih pitomaca i zadužen za obnovu tamošnje Saborne crkve.
Pozorište Dunđerskog
Veleposednik Lazar Dunđerski naručio je 1892. godine projekat zgrade pozorišta od Vladimira Nikolić, a godinu dana kasnije započela je izgradnja u zaleđu današnjeg hotela „Vojvodina". Pozorište je svečano otvoreno 1895. godina, moglo je da primi 600 gledalaca, a uvedena je bila i struja. Izgorelo je 23. januara 1928. godine, posle izvođenja predstave „Raspikuća". Zabeleženo je da je ceo grad bio sovetljen velikim požarom koji je za sobom ostavio samo gole zidove.
