Izvor: Politika, 06.Dec.2012, 20:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragan Đilas odgovara Miodragu Kostiću

Ako državne firme funkcionišu u Norveškoj, Nemačkoj, Francuskoj nema razloga da ne rade i u Srbiji

Kompromisa oko načina vođenja Beograda, sprečavanja uticaja bogatih ljudi i političkih pritisaka neće biti. Dragan Đilas, gradonačelnik, tvrdi da su pravila poslovanja jasna i da ona važe za sve.

– Ko se po tim pravilima ponaša dobrodošao je partner. Ko ih se ne pridržava, za njega nema mesta u saradnji sa gradom – istakao je gradonačelnik na jučerašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konferenciji za novinare u Starom dvoru.

Kao pravi primer privatizacije naveo je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. Iz korporacije koja je nekad zapošljavala 40.000 ljudi, odvojeni su njeni najprofitabilniji delovi, kao što su „Imlek”, „Pekabeta” i „Frikom”. Kada ga je grad preuzeo, dug je iznosio 80 miliona evra, stočni fond je bio uništen i onemogućen je opstanak.

– Svojevremeno sam na skupu menadžera u Skupštini grada razgovarao s biznismenom Miodragom Kostićem, koji me je ubeđivao da PKB treba privatizovati. Tada sam rekao „ne” jer sam smatrao da država treba da preuzme preduzeće i da pokaže šta može da se uradi. Ako funkcionišu državne firme u Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Francuskoj nema nikakvog razloga da po istom principu ne rade u Srbiji. PKB je danas kompanija sa ozbiljnim investicionim programom i sa jasnom vizijom gde će biti za nekoliko godina – naglasio je Đilas.

Ovo preduzeće, pojasnio je gradonačelnik, nikako nije moglo da utiče na povećanje cene šećera, jer je tada u ukupnom zasadu šećerne repe učestvovalo sa svega dva odsto.

– Voleo bih da mi neko objasni kako ta dva procenta mogu da utiču na cenu proizvoda. Ne mogu cene na tržištu šećerne repe ili mleka da određuju monopolisti nego treba država da odredi minimalnu cenu, kako nam se ne bi dešavalo da je sve manje zasada pod repom i sve manji stočni fond – istakao je gradonačelnik.

Nadležni u gradu žele da od PKB-a naprave firmu zs ugled, da ima svoju mlekaru, pogon za smrzavanje povrća, a ukoliko to bude profitabilno i šećeranu. Zajedno s državom spremni smo da prodamo gazdinstvo „7. juli”, kako bi se vratio deo dugova star deset godina – rekao je Đilas.

Gradonačelnik Beograda još jednom je ponovio da bi država gradu trebalo da prepusti „Voćarske plantaže”, u kojima PKB ima vlasništvo od 22 odsto.

– Garantujem vam da bi u roku od tri godine i od njih moglo da se napravi uspešno preduzeće – rekao je Đilas i dodao da je u PKB-u prosečna plata 46.000 dinara.

Đilas je upitao vlasnike krupnog kapitala i ostale koji su učestvovali u privatizacijama da kažu koliko su firmi privatizovali, koliko je radnika radilo u njima tada, a koliko danas i kolika je u tim firmama prosečna plata.

– Kada to raščistimo možemo da pričamo o patriotama koji biraju da rade u Srbiji iako im se ne isplati – slobodno idite tamo gde vam je bolje. To pitanje je upućeno svima onima koje „žulja” PKB, predstavnicima krupnog kapitala, onima kojima grad ne da „Luku Beograd” – kazao je Đilas.

------------------------------------------

Čeka se zahtev „Delreala”

Grad Beograd još nije dobio zahtev firme „Delreal” za prestanak prava korišćenja nad zemljištem u Bloku 53 u Novom Beogradu. Ukoliko to traže zvanično, Dragan Đilas je rekao da će toj kompaniji biti isplaćen novac.  

– Dužni smo po odluci i zakonu da isplatimo naknadu utvrđenja građevinskog zemljišta koja nam je plaćena u dva dela. Po našim pravilima postoji valorizacija za jedan deo, a za drugi ne – rekao je Đilas u Skupštini grada Beograda.

Prema njegovim rečima, valorizacija će „Delrealu” biti isplaćena za deo koji je ta firma gradu uplatila do 2003. godine, a posle toga ne. – Izaći ćemo sa tačnim iznosom, videćemo da li ih to zadovoljava ili će kao i mnogi drugi kojima je to ukinuto pravo potražiti na sudu – rekao je Đilas.

Kompanija „Delta holding”, koja je vlasnik firme „Delreal 1”, najavila je da će gradu podneti zahtev za prestanak prava korišćenja nad zemljištem nakon čega očekuje i povraćaj uloženog novca, uz pripadajuću kamatu.

------------------------------------

Poskupljuje obdanište od sledeće godine

Tezu da je čovek za koga se govori da ima najveći uticaj na medije, a da je istovremeno izložen ozbiljnim medijskim napadima Dragan Đilas je nazvao ironičnom. 

– Više puta sam rekao da nemam problem sa tim šta se govori o meni i spreman sam da platim svaku cenu da bi ovaj grad funkcionisao kako treba, ali podaci koji se pojavljuju nisu istiniti. Nije tačno ni da su moji bliski saradnici Marko Blagojević i Aleksandar Bijelić pozivani i saslušavani u policiji po bilo kom osnovu, nije tačno ni da smo nabavljali hranu niti bilo koje druge potrepštine za gradska obdaništa sa hrvatskom firmom „Idea” – rekao je Đilas.

Nabavka hrane za beogradska obdaništa je objedinjena i samo u tom postupku je ušteđeno više od 100 miliona dinara ili oko 20 odsto od ukupnog gradskog budžeta, a samo je hrana poskupela više od tog procenta.

Đilas je upozorio da će, ukoliko Ministarstvo finansija ne promeni odluku o zabrani povećanja subvencija, roditelji 65.000 dece koja idu u obdaništa od sledeće godine morati da plaćaju veću cenu usluga. On je naglasio da je prosečna cena vrtića oko 4.000 dinara, a tržišna cena je 19.000 dinara. Mi godišnje u Beogradu na obdaništa trošimo skoro sto miliona evra, što je oko 20 odsto gradskog budžeta.

– Ne mogu da učinim ništa da bih sprečio poskupljenje obdaništa. Ako ne možemo da povećamo subvencije teret će morati da se prebaci na roditelje. Dok sam ja gradonačelnik ne dolazi u obzir da smanjimo plate vaspitačicama u vrtićima koje sada dobijaju 35.000 dinara – kazao je Đilas.

On je demantovao da je kupio vilu na Dedinju. Ona je, rekao je, vlasništvo firme u kojoj je manjinski suvlasnik.

– Firma ima više nekretnina u Beogradu i ni u jednoj od njih nisam nikada živeo. Kada budem našao stan koji će mi odgovarati i kada ga kupim, o tome ću obavestiti Agenciju za borbu protiv korupcije, jer je to zakonska obaveza – naglasio je Đilas.

D. Spalović

objavljeno: 06.12.2012.

Nastavak na Politika...