Izvor: Politika, 07.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dovoljno gasa i u slučaju krize
S predstavnicima „Gasproma” dogovoreno da ruski partner obezbedi skladištenje 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj koje bi se koristile u slučaju potrebe za potrošače u Srbiji
Domaćinstva priključena na gas, toplane i industrija koja troši ovaj energent ne bi trebalo da brinu da predstojeće grejne sezone neće imati dovoljno gasa, čak i u slučaju nove gasne krize, kaže u razgovoru za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Srbijagas”.
U kojoj meri će podzemno skladište Banatski Dvor biti spremno za početak naredne grejne sezone i možete li garantovati građanima dovoljno gasa i toplu zimu?
Radovi na gradnji podzemnog skladišta Banatski Dvor idu po planu i dnevno se utiskuje milion kubika gasa. Kako bi se ove količine povećale na tri miliona kubika gasa dnevno što bi obezbedilo dovoljno ovog energenta za slučaj nove gasne krize potrebno je da se što pre osnuje zajednička srpsko-ruska firma za gradnju Banatskog Dvora, a to trenutno usporava donošenje novog zakona o planiranju. „Srbijagas” će u ponedeljak na sastanku u vladi pokušati da ubrza celu proceduru, odnosno rešavanje pitanja statusa imovine koju unosi u zajedničku kompaniju i to u skladu sa novim zakonom o planiranju i izgradnji. U suprotnom, „Srbijagas” ne može da definiše status imovine koju unosi u zajedničku kompaniju.
Koliko će gasa „Srbijagas” imati na raspolaganju naredne zime?
Na raspolaganju će biti do 300 miliona kubika gasa za eventualni slučaj krize uz kapacitet od pet miliona kubika gasa dnevno, što znači da će Srbija na zalihama imati gasa za dva meseca. Tim količinama bi se pokrile potrebe daljinskog sistema i privrede, uz dodatne količine mazuta.
Predsednik Srbije Boris Tadić je početkom godine u vreme najveće gasne krize najavio da će do naredne zime Banatski Dvor biti gotov? Hoće li?
Banatski Dvor će biti završen u novembru u tehničkom smislu. A pun kapacitet će biti postignut do 2012. godine, jer je zbog tehničkih karakteristika nemoguće to učiniti pre. Ono što nama sada bitno jeste da – ukoliko bude nove gasne krize zbog odnosa Rusije i Ukrajine – „Srbijagas” može da obezbedi na duži vremenski rok sigurno grejanje, odnosno da bezbolno prebrodi eventualne gasne probleme. Moguće je završiti prvu fazu gradnje skladišta od oko 480 miliona metara kubnih, ali mi želimo da to bude pun kapacitet od milijardu kubika gasa. „Srbijagas”, međutim, nije u mogućnosti da sama isfinansira taj projekat.
U tom smislu ste pre dva dana u Beču dogovarali skladištenje novih količina gasa u Mađarskoj?
S predstavnicima „Gasproma” je dogovoreno da ruski partner obezbedi skladištenje 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj koje bi se koristile u slučaju potrebe za potrošače u Srbiji. To znači da bi „Gasprom” trebalo da obezbedi potrebnu količinu gasa i skladišne kapacitete. Troškove obezbeđenja transporta treba da završi „Srbijagas”. Novina je što se u slučaju nove gasne krize od ruskog „Gasproma” očekuje da se uključi u scenario solidarnog učesnika i pomogne i Srbiji i ostatku Evrope koja zavisi od ruskog gasa, kako bi ovaj energent stizao do svih nas i u slučaju da postoji problem na relaciji s Ukrajinom, što je ruski partner prihvatio. U interesu je „Gasproma” da sačuva svoje kupce.
Kada će sporazum biti potpisan?
U naredne dve-tri nedelje će biti razmotrene opcije potpisivanja, ali mi smatramo da smo se pre dva dana u Beču dogovorili sve oko toga.
Hoće li nas taj transport preko Mađarske koštati uobičajeno mnogo, budući da sada MOL-u plaćamo 80 dolara za 1.000 kubika gasa?
To je pitanje budućih dogovora. Sada to ne znam, ali učiniću sve da se posao završi što povoljnije, a gas dopremi u Srbiju.
Ukoliko se dogodi da ne bude nove gasne krize šta će Srbija s tim gasom koji bude skladišten u Mađarskoj?
Ukoliko ne bi bilo nove gasne krize ili nekih problema u isporuci ovog energenta, te količine bi bile komercijalno povučene i prodate na srpskom tržištu. U slučaju krize i komercijalne realizacije, cena tog gasa za srpsko tržište bi bila cena po kojoj preuzimamo gas od „Jugorosgasa”, s tim što se cena skladištenja tu ne bi uračunavala.
Kakve su mogućnosti Srbije da u skladu s najavljenom gradnjom gasovoda Južni tok sagradi još neko skladište gasa?
O tome se ozbiljno razmišlja i pregovora s ruskim partnerom. Srbija ima skladišne kapacitete između pet i sedam milijardi kubika. Logično bi bilo očekivati da Srbijagas” sa strateškim partnerima i u dogovoru sa vladom i Ministarstvom energetike razmotri mogućnost izgradnje novih skladišta - jednog ili dva na teritoriji Srbije. U smislu transporta i uskladištenja gasa naša zemlja bi sigurno postala regionalni igrač u snabdevanju ovim energentom.
Kako komentarišete jučerašnje najave Igora Sečina da bi gradnja jednog dela Južnog toka mogla da počne već u novembru naredne godine?
Takvi postupci „Gasproma” i ruske strane su potpuno očekivani. I dogovor s Turskom i Rusijom pre dva dana je još jedna uspešna karika u lancu događaja. Ako se uzme u obzir da je jedna Turska, koja je tražila posebnu ulogu u gradnji gasovoda Nabuka, pristala da potpiše takve ugovor s „Gaspromom”, to znači da je Južni tok nešto što se danas može smatrati činjenicom i da se on bliži izgradnji. Glavno je da se ovih dana formira zajednički tehnički timovi za gradnju gasovoda preko Srbije, u skladu s srpskim zakonima i metodologijom koju ustanovi „Gasprom”.
Kako ćete iskoristiti posetu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u oktobru? Hoće li biti nekih novih energetskih poslova?
Poseta će biti iskorišćena da se još jednom prezentuje šta je sve urađeno na polju energetike, ali i postavi pitanje gradnje gasnih elektrana kogenerativnog tipa, što je Srbiji posebno potrebno, ako hoće da ima jeftinije grejanje, do izvozi struju, da poveća industrijsku proizvodnju... To će biti svojevrsno takmičenje. Nema čarobnog štapića. U avgustu bi trebalo da dobijemo i odgovor ruske strane oko dolaska Gasprombanke u Srbiju, koja treba da kaže na koji način, preko koje domaće banke i kako želi da uđe na srpsko tržište. Isto se odnosi i na „Sodos” kao najveću osiguravajuće rusko društvo. Razgovaraće se i o osnivanju zajedničkih investicionih fondova i ulaganju u grinfild investicije.
Na dnevnom redu će biti i pitanje „Srbijagasa” koji, kako se može videti i na sajtu „Gasproma”, ima punu podršku ovog ruskog giganta u povratku deonica na odnos 51 prema 49. To pitanje će biti ponovo razmatrano u septembru, jer se ispostavilo da je većinski vlasnik tih deonica Gasprombanka s kojom treba da se razgovora.
Da li ruski partneri pokazuju dovoljno razumevanja?
Oni moraju da imaju razumevanja za to da mi hoćemo da gajimo taj uspostavljeni partnerski odnos, barem u paritetu 51 prema 49, jer se ovde radi o partnerstvu za državu.
Hoće li „Srbijagas” preuzeti „Gaspromet” s Pala, kako se spekulisalo?
„Srbijagas” će uskoro preuzeti preduzeće „Gaspromet”, a u Republici Srpskoj očekuju da će se time stvoriti preduslovi za priključenje tog dela BiH na planirani krak gasovoda Južni tok. Strategija „Srbijagasa” je da tamo gde ima velika nenaplaćena potraživanja, kao u slučaju pančevačke „Azotare”, paraćinske „Fabrike stakla”, kinkindskog „Metalurško-sirćetnog kompleksa” postane većinski vlasnik i pokaže da je moguće partnerstvo vlade, javnih preduzeća i privatnog kapitala.
Jasna Petrović
[objavljeno: 08/08/2009]
