Izvor: Kurir, 05.Sep.2011, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐILAS PRIMIO ŠEFOVE DELEGACIJA NESVRSTANIH
BEOGRAD- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas pozdravio je u Starom dvoru šefove misija i članove više od 100 delegacija koji su se okupili u srpskoj prestonici da bi obeležili pola veka od Prve konferencije nesvrstanih zemalja. Gradonačelnik je zahvalio gostima što je Beogradu ukazana čast da bude domaćin ovog skupa.
– Ako je Prva konferencija nesvrstanih u Beogradu obeležila istoriju našeg grada u drugoj polovini prošlog veka, mislim da će ova konferencija biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prilika i da se Beograd predstavi kao moderna prestonica za XXI vek. Sadašnja gradska vlast ulaže velike napore u pravcu modernizacije Beograda, čuvajući i poštujući tradiciju ovoga grada – istakao je Đilas.
Pokret nesvrstanih zemalja nastao je kao izraz nastojanja velikog broja zemalja u razvoju, većinom nastalih u procesu dekolonizacije, kao svojevrsna politička alternativa da u periodu hladnoratovske podele sveta izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.
Termin „nesvrstani” skovao je indijski premijer Džavaharlal Nehru. Pored Nehrua i Josipa Broza, drugi istaknuti svetski lideri koji su učestvovali u stvaranju Pokreta nesvrstanih bili su predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Indonezije Sukarno.
Pokret nesvrstanih se sve više bavi socijalno-ekonomskim pitanjima, kao što su ravnomerniji ekonomski razvoj, borba protiv siromaštva i bolesti, očuvanje životne sredine, ublažavanje posledica klimatskih promena, tehnološki razvoj. Jedina evropska zemlja članica ovog pokreta je Belorusija. U radu Pokreta učestvuju i zemlje posmatrači koje mogu prisustvovati samitima i sastancima na ministarskom nivou. Takođe, na samite i ministarske sastanke mogu, na ad hoc osnovi, u svojstvu gosta, biti pozivane i druge države, kao i međunarodne organizacije.
Specifičnost Pokreta nesvrstanih u odnosu na međunarodne organizacije jeste u tome što nema statut niti formalnu institucionalnu administrativnu strukturu. Aktivnostima rukovodi zemlja koja predsedava, a predsedavajući se menja svake tri godine. Aktivnosti Pokreta koordiniraju se i prate preko Koordinacionog biroa koji zaseda u Njujorku u okviru Ujedinjenih nacija.
Usled raspada SFRJ, članstvo SRJ u Pokretu je suspendovano 1992. godine. Nakon demokratskih promena u Srbiji i regulisanja članstva SRJ u UN, 25. septembra 2001. prihvaćen je zahtev za dobijanje statusa posmatrača u Pokretu. Od bivših republika SFRJ, Hrvatska, BiH i Crna Gora takođe imaju status posmatrača.
Pokret nesvrstanih zemalja danas broji 120 članica, što predstavlja skoro dve trećine članica UN. Aktuelni predsedavajući Pokreta nesvrstanih zemalja je Egipat. Naredni predsedavajući je Iran, koji će 2012. biti domaćin samita. Republika Srbija ima status posmatrača od 2001. godine.
Fotogaleriju možete pogledati OVDE
