Izvor: Politika, 20.Sep.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizni, ipak, nije pisao redakciji „Politike”
Odgovor iz Arhive Volta Diznija u Berbanku, u SAD Marku Jeličiću, koji sprema knjigu o slavnom animatoru, jeste da daleke 1937. sineasta nije adresirao nijedan telegraf niti pismo za Beograd
Jedna urbana misterija konačno je razrešena, posle 78 godina! Volt Dizni nikada nije pisao redakciji „Politike“ kako bi pružio podršku u trenutku cenzure od strane dvora Karađorđevića. Više od sedam decenija, kružila je gradska priča, da je slavni sineast navodno „Politici” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uputio telegram podrške 1937, zbog zabrane stripa o Mikiju Mausu, uz tumačenje tadašnje vlasti da im se epizodama izmaštanih junaka rugamo.
Mladom Marku Jeličiću, koji poslednjih godinu i po dana prikuplja građu za pisanje knjige o Voltu Dizniju, po mnogima tvorcu modernog pojma zabave, u telefonskom razgovoru iz Arhive Volta Diznija u Berbanku, u Sjedinjenim Državama, predočeno je da takav telegram jednostavno – ne postoji.
– U kontaktu smo od prošle godine kada sa počeo da pišem knjigu. Ta arhiva je mesto u kome se čuva ogromna građa, kao i Diznijeva lična prepiska. Dugo sam čekao odgovor. Čak se poklopilo da su arhivari ovog leta imali puno posla zbog obeležavanja 60. godišnjice otvaranja prvog Diznilenda u Kaliforniji – pojašnjava Marko. Ipak, pre desetak dana konačno mu je stigao odgovor da prepiske nije bilo.
Interesantno je da se svi Diznijevi telegrami čuvaju prema imenu primaoca. Pismo je traženo na osnovu imena tada vodećih ljudi u „Politici”: direktora Vladislava Ribnikara i dvojice urednika Miomira Milenovića i Jovana Tanovića kao i novinara Dušana Timotijevića i Momčila Jojića, koji su preko stripova i reportaža imali dodira s Diznijevim kreacijama.
– Nažalost, ispostavilo se da nikome od njih Dizni nije pisao, ali je o celom slučaju verovatno bio informisan, jer u arhivu se čuvaju brojni isečci iz novina na tu temu. Mada je epilog s telegramom svakako razočaravajuć, ipak je malo i očekivan. Dizni je tih dana bio pod verovatno najvećim pritiskom u životu, jer je svim silama pokušavao da završi film „Snežana i sedam patuljaka” – pojašnjava Marko Jeličić.
U Beogradu, redakcija „Politikinog Zabavnika” poseduje originalnu posvetu koju je Dizni dao dopisniku iz Amerike između dva rata Momčilu Jojiću. On je ujedno i jedini čovek sa ovih prostora koji je lično razgovarao sa tvorcem danas magičnog carstva i poslovne imperije, avgusta daleke 1939. Iste godine 1. oktobra objavljena je reportaža o Jojićevoj poseti studiju u Los Anđelesu.
Što se tiče telegrama, svedoci tadašnje atmosfere iz redakcije kolegama su prenele samo usmeno predanje. Provera u našim depoima nije bila moguća, jer je dobar deo arhive najstarije redakcije na Balkanu bila oštećivana u požarima posle Drugog svetskog rata, u nekoliko navrata.
U decembru 2016. godine obeležava se pola veka od Diznijeve smrti. Naš sagovornik koji je još kao dečak bio fasciniran delom slavnog animatora nada se da bi do tada mogao da završi knjigu. U prikupljanju građe mnogo mu je pomogao strip-crtač Aleksandar Zograf. Ideja mu je da od publikacija, postera i predmeta s naših prostora organizuje prateću izložbu.
-----------------------------------------
Obaveza sećanja
Početkom godine oglasom u našem listu Marko je pozvao svedoke koji su između dva rata gledali prve crtane filmove da ga pozovu. – Javilo se puno ljudi koji su bili svedoci uspeha Diznijevih stripova i crtanih filmova u tadašnjoj Jugoslaviji. Nažalost, neki od njih su nas napustili ubrzo nakon razgovora. Ipak, znam da su bili srećni što su mogli da ostave divna sećanja o zaboravljenoj svakodnevici. Zbog njih nemam pravo da ne završim knjigu – kaže Marko. Sagovornici su bili iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, SAD. Između ostalih i velikan našeg glumišta Vlasta Velisavljević i doajen jugoslovenske animacije Borivoje Dovniković.
Pogledaj vesti o: Dvor
