Izvor: Kurir, 31.Dec.2010, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DUŠAN BAJATOVIĆ: GAS MOŽE DA POJEFTINI
BEOGRAD - „Srbijagas“ radikalno menja poslovnu politiku. Svi kupci će biti kategorisani i shodno tome biće u zelenoj, žutoj i crvenoj zoni. Potrošača s velikim dugovanjima imamo oko 250 i preduzećemo sve zakonske mogućnosti da obezbedimo i naplatimo svoje dugove
BEOGRAD - „Srbijagas“ radikalno menja poslovnu politiku.
Svi kupci će biti kategorisani i shodno tome biće u zelenoj, žutoj i crvenoj zoni. Potrošača s velikim dugovanjima imamo oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 250 i preduzećemo sve zakonske mogućnosti da obezbedimo i naplatimo svoje dugove - kaže u intervjuu za Kurir Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“.
* A da li to znači i preuzimanje tih preduzeća?
- Mi nemamo takvih interesa, a preuzimanje nekih bilo bi besmisleno. Možemo biti zainteresovani za industriju opeke i tamo gde je moguće organizovati realnu proizvodnju. Ali, zlonamerne kvaziprivrednike ćemo juriti do kraja, a kao poslednja opcija biće stečaj za te firme.
* A što svakom dajete gas, pa dolazite u takvu situaciju?
- U „Srbijagasu“ se više neće moći dobiti ugovor dok sektor za rizik ne da svoju procenu, ili ukoliko potrošač nije u stanju da garantuje bankarskom garancijom ili hipotekom prvog reda.
* A koliko država duguje?
- Posle poslednjih opomena u javnosti potrudila se da plati svoje dugove, ali je isto tako pronašla stara potraživanja prema „Srbijagasu“, koja smo u znatnoj meri kompenzovali. Recimo, 3,8 milijardi dinara smo naplatili od „Beogradskih elektrana“, i to smo posle vratili u budžet.
* Može li ponovo da se desi nestašica gasa?
- Nema šanse! „Banatski Dvor“ je projekat star više od 30 godina, ali nas je situacija s nestašicom gasa naučila pameti i mi smo za osam meseci napravili sve potrebno, dodatne bušotine, kompresore, linije za proizvodnju i napunili Dvor do 300 miliona metara kubnih, čime smo u velikoj meri stabilizovali zalihe i omogućili energetsku stabilnost.
* Šta građani dobijaju time?
- Mi imamo loše uslove za snabdevanje gasom. Gas trošimo nesrazmerno tokom godine - zimi mnogo više, a leti znatno manje. I zato nam je skuplji transport. Leti, zbog smanjenje potrošnje gasa, transport smo plaćali 80 dolara, a on ne bi trebalo da pređe 25 do 30 dolara, dok nam je godišnji prosek 42 dolara.
E sad, sa „Banatskim Dvorom“ i izgradnjom novog skladišta, o čemu pregovaramo, moći ćemo da zaključujemo dugoročne ugovore s tačno utvrđenom količinom gasa. Pa kad se manje troši, onda ga skladištimo, a kad dođemo, vadimo ga iz skladišta. S takvim ugovorima imali bismo jeftiniji gas, i to u proseku za nekih 10 do 15 odsto.
* Kad će to biti?
- Tokom 2011. mogli bismo da počnemo da gradimo novo skladište i da ga završimo tokom 2012. godine.
* A do tada, hoće li gas poskupeti?
- O tome odlučuje Vlada Srbije. Na tržištu nije bilo velikih oscilacija cena nafte, tako da ne bi trebalo da bude ni većih oscilacija cene gasa. Ali, nije problem u tome. Uvozimo 95 odsto gasa, plaćamo u dolarima, a cena se formira kvartalno. Problem je što se „Srbijagasu“ u proseku plaća na 295 dana.
Nama se sada faktički plaća gas iz februara prošle godine, a dolar je u međuvremenu skočio 28 odsto. To znači da za onu količinu dinara koju će neko platiti sa devet meseci zakašnjenja možemo da kupim jednu trećinu dolara manje. Nešto manje se donekle ublaži zateznim kamatama, ali zatezne kamate su mnogo niže od rasta kursa.
* Koliko ste izgubili na kursnim razlikama?
- Od početka primene tarifnog sistema izgubili smo 220 miliona evra. Tačnije, od oktobra 2008. godine do danas, i to usled jačanja dolara na svetskoj berzi.
* Pričalo se da bismo imali jeftiniji gas kad ga ne bismo kupovali od Rusa.
- Ugovor s Rusima je dobar i obnovljen je ove godine. A zašto je to tako? Pre svega jer nema penala. U suprotnom, samo u 2009. godini morali bismo da platimo 200 miliona dolara za nepovučenu količinu gasa. A ne traže nam ni bankarske garancije, što dodatno snižava troškove. Uzimamo koliko nam treba i kad nam treba, što ne postoji nigde u Evropi. Taj ugovor je za Srbiju spas.
* Znači, investicije „Srbijagasa“ u kupovinu velikog broja firmi nemaju veze s cenom gasa?
- Ne postoji mogućnost da se trošak iz tih preuzetih firmi prenese na cenu potrošača. Svi troškovi koje imamo iz tekućih su aktivnosti, deo profita. Tako smo kupili „Informatiku“, dok smo „Agroživ“ kupili kreditnim zaduženjem.
* Kolike su bile investicije u kupovinu firmi?
- Postali smo vlasnici „Azotare“, MSK i „Staklare“ Paraćin na osnovu starih dugova, a mi smo bili najveći poverilac, odnosno 54 miliona evra dugovala nam je „Azotara“, 36 miliona „Staklara“ i 40 MSK. Pretila je velika opasnost da ostanemo bez tih para, jer smo bili neobezbeđeni poverioci, za razliku od banaka i privatnih preduzeća, koji su obezbeđeni poverioci prvog reda.
Pa kad to rade banke, što ne bismo i mi, posebno što možemo i doprineti jačanju i boljem privrednom pozicioniranju tih privrednih društava. Onda smo rekli da ćemo sva naša potraživanja reaktivirati. Da nismo reagovali, ne bismo naplatili ništa. Drugi razlog je čuvanja gasnog tržišta.
Ta tri-četiri preduzeća, uključujući „Petrohemiju“, u koju smo ušli sa 40 odsto vlasništva, jesu polovina potrošnje gasa u Srbiji na godišnjem nivou. A na kraju, to je i naše socijalno odgovorno ponašanje. Vlada nas je podržala i sačuvali smo, što direktno, što indirektno, 12.000 radnih mesta. I ta preduzeća danas rade, niko nije otpušten, ulazimo u investicioni ciklus i naplatićemo potraživanja, i i dižemo produktivnost i tržišnu vrednost preuzetih kompanija.
* Koliko ćete uložiti u te firme?
- Investicioni ciklus je od 30 do 40 miliona, recimo kod „Staklare“ i „Azotare“, a za „Staklaru“ smo na putu da vrlo brzo nađemo strateškog partnera. Inače to su firme od strateškog značaja za ostale grane srpske privrede. Neke od tih firmi su bile veliki izvoznici, i to tržište mogu da vrate. Recimo, mi uvozimo stakla za 60 miliona evra, a sve to može da proizvodi „Staklara“.
* „Agroživ“ je poslednja kupovina u nizu.
- Na prvi tender za prodaju iz stečaja niko se nije javio, a na drugi samo mi. To znači da su potencijalni strateški partneri hteli da to propadne i da preuzmu tržište. I to je bio interes hrvatskih i slovenačkih firmi, a tada bi oni stavili šapu na srpsko tržište. Nama je cilj da obezbedimo standarde EU, povećamo proizvodnju i izvozimo, i za dve godine da nađemo strateškog partnera. Do tada treba da zadržimo i unapredimo tržišnu poziciju, a samim tim i stabilizujemo tržište mesa u Srbiji i ne učinimo ga uvozno zavisnim.
„Kec“ troši 20 litara ulja!
* Ulažete i u kupovinu novih vozila.
- Otpisali smo 200 starih vozila, a sad ćemo još 80, dok smo kupili 85 novih. To će nam doneti uštedu od 400.000 evra i manji broj automobila u opticaju i manje zloupotrebe. Pa, zamislite da nam je „kec“, 20 godina star, trošio 20 litara goriva i isto toliko maziva. E pa, toga neće više biti. Ne može sajla za kočnicu kod „juga“ da košta 120 evra na održavanju, a u radnji 1.200 dinara. Efekte nabavke ćemo objaviti sledeće godine.
Jeftiniji gas za naše firme
* Kako ćete pomoći firmama koje ste kupili da se vrate na tržište?
- Kod „Azotare“ je pitanje nabavke gasa, i mi radimo na tome. Na pragu smo da obezbedimo jeftiniji gas svojim firmama, i to tako što ćemo gas podeliti na dve vrste. Jedna će biti energent, pri čemu se cene neće smanjivati, a drugi je kao sirovina. U ovim postrojenjima gas će se tretirati kao sirovina.
Hoćemo socijalne karte
* Stalno se spominju više cene, a narod nema para.
- Zalažem se da EPS, „Srbijagas“ i druga javna preduzeća plate izradu socijalnih karata u Srbiji. Zašto? Jer mi danas pomažemo i onima koji imaju i onima koji nemaju, a nije cilj da pomažemo one s dobrim platama.
Prvi gradimo Južni tok
- Završena je studija izvodljivosti za Južni tok, i mi ćemo, prvi u Evropi, partnerski s „Gaspromom“ graditi kopneni deo gasovoda. Cena je milijardu i 300 miliona evra za 470 kilometara. To će biti finansirano kreditnim zaduženjem preko zajedničke firme koja je osnovana u Švajcarskoj. Daćemo korporativne garancije iza kojih stoji Vlada Srbije. U svakom slučaju, taj biznis je dovoljno dobar da izdržava sam sebe i umnogome će značiti srpskoj ekonomiji.
