Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banatski Dvor kao akcionarsko društvo
Država i privreda ne koriste prednosti tržišta kapitala za prikupljanje najjeftinijih sredstava – finansiranje kapitalnih investicija na berzi
Umesto da se zadužuje kod banaka radi gradnje mosta preko Ade Ciganlije, metroa ili obilaznice Beograd bi mogao da emituje dužničke hartije – obveznice, ili akcije radi prikupljanja sredstava za tu namenu.
I druge velike investicije, poput skladišta gasa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Banatskom Dvoru, mogle bi da budu, u potpunosti ili delimično, finansirane prodajom akcija, pri čemu bi i država mogla da bude jedan ili većinski akcionar, smatra Branislav Jorgić, osnivač i vlasnik prve privatne brokerske kuće u Srbiji „Jorgić brokera.
Podsetivši na to da je reč o uobičajenom načinu prikupljanja sredstava za razvoj, što je i najvažnija funkcija berzanskog tržišta, naš sagovornik kaže da je na principu akcionarstva, primera radi, izrađen tunel ispod Lamanša.
Na taj način bi država i glavni grad doprineli oporavku i razvoju domaćeg tržišta kapitala, poboljšavši asortiman vrednosnih papira koji se promeću na Beogradskoj berzi, a, istovremeno bi zainteresovanim investitorima, domaćim i stranim, omogućili ulaganje u atraktivne hartije od vrednosti.
U slučaju kad bi se opredelio za finansiranje kapitalne infrastrukture emisijom i prodajom akcija emitent bi obezbedio najjeftiniji kapital, bez zaduživanja, pri čemu bi rizik ulaganja podelio s investitorima, napominje Jorgić.
– Građani imaju velika neiskorišćena sredstva koja su na štednji u bankama ili su, kao mrtav kapital, skrivena u kućama, a mogla bi da se produktivno iskoriste, uz istovremenu korist za ulagače – kaže naš sagovornik i dodaje da je na principu akcionarstva, na primer, izrađen tunel ispod Lamanša. – Međutim, kad se radi o razvoju domaćeg tržišta kapitala, koje je reosnovano u decembru 1989. godine, u Srbiji vlada nedopustiva letargija, bezidejnost i pasivnost, što je u vezi sa dominantnim načinom privatizacije koji od srpske privrede stvara porodične firme.
Strategija razvoja domaćeg tržišta kapitala ni 19 godina od reosnivanja berze, ne postoji, a od „nevidljive ruke” tržišta se očekuje da sve probleme sama reši.
Na berzi ne postoji nijedna inicijalna javna ponuda akcija, ne postoje jasne naznake da li će se i kad pojaviti akcije sadašnjih javnih preduzeća, niti kad će se emitovati prve municipalne i obveznice javnih preduzeća, ukazuje Jorgić.Premda se na tržištu nalaze akcije iz procesa privatizacije više od 1.800 kompanija, one su, s izuzetkom četiri – „Tigar”, „Energoprojekt holding”, „Soja protein” i „Alfa plam” koje su svojevoljno na Listingu A i B – na tržištu isključivo voljom zakona.
Uz to, u Srbiji sistem korporativnog upravljanja nije uopšte razvijen, što odvraća manjinske akcionare poput investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova od ulaganja, jer njihovi interesi i prava nisu dovoljno zaštićeni.
Vlada investiciona nekultura, što je, između ostalog, posledica i činjenice da su portfolio investitori (fondovi) relativno kasno počeli s radom, kad su sa tržišta već otišli veliki poput „Hemofarma”, „Apatinske pivare”, cementare i slične kompanije, a novi giganti ne dolaze.
– Suočeni s nedostatkom atraktivne robe u koju bi mogli da ulažu Društva za upravljanje fondovima sve češće traže da se ukine sadašnje ograničenje po kojem se u inostrane hartije od vrednosti može ulagati do 30 odsto prikupljenog kapitala. Ukoliko se to desi, Srbija, koja oskudeva u investicionom kapitalu, razvijaće tuđa umesto svog tržišta – upozorava Jorgić.
Ipak, bez obzira na dugotrajnu krizu i sunovrat cena na Beogradskoj berzi, kompanije čije akcije su potcenjene sigurno će doživeti tržišnu renesansu, ukoliko dobro posluju. To znači da će vrednost njihovog akcijskog kapitala sigurno rasti, uveren je Jorgić.
Da bi privukle investitore kompanije na berzi bi trebalo znatno više nego dosad da objavljuju pouzdane informacije namenjene investicionoj javnosti i akcionarima.
Uz to, investitori sve više pokazuju zainteresovanost akcije socijalno odgovornih kompanija, što podrazumeva dobar odnos prema zaposlenima, povezanim partnerima, javnosti, akcionarima i potencijalnim investitorima, ali i ekologiji, odnosno odgovornost prema široj društvenoj zajednici, kaže Branislav Jorgić.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 16/01/2009]
