Izvor: Večernje novosti, 05.Mar.2015, 14:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkon našeg ponosa

TERASA Starog dvora poslednjih decenija postala je mesto okupljanja Beograđana i ceremonijalne podele radosti sa sportistima koji su napravili svetske uspehe.Mesto gde je danas jedan od najvažnijih delova Skupštine grada, istovremeno je i prostor gde su stanovnici glavnog grada dočekivali vaterpoliste, odbojkaše, tenisere...Atlete i MarijaPoslednji su se na ovaj gradski pijedestal popeli košarkaši Srbije, koji su prošle godine postali vicešampioni sveta. Mnogima još bruji u ušima euforija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od dočeka koji je priređen pulenima Aleksandra Đorđevića.Ako ćemo precizno, do sada je 21 tim ili pojedinac svečano dočekan na ovom balkonu, a među sportiste je ušla samo još pevačica Marija Šerifović, koja je burno sačekana na ovom mestu posle pobede na takmičenju za pesmu Evrovizije. Tako je ova dama doživela počast da se "ugura" među elitne sportiste, pa nju brojimo kao 22 "posetioca" balkona.- Ova tradicija prekinuta je samo u periodu od 2003. do 2006. godine - objasnio nam je šef protokola u Skupštini grada Lazar Odanović. - Tada su dočeci uspešnih sportista priređivani ispred zdanja Skupštine, jer je ovde bila građena podzemna garaža.Odanović nas vraća u važnu istoriju ovog zdanja i podseća da je Stari dvor napravljen u periodu od 1881. do 1884. godine u doba vladavine kralja Milana Obrenovića. Sagrađen je po projektu Aleksandra Bugarskog, arhitekte po čijim nacrtima je napravljeno još nekoliko važnih zdanja prestonice, poput Narodnog pozorišta i nekoliko palata u Knez Mihailovoj ulici.Naš domaćin pokazuje nam neke od dragocenosti u unutrašnjem delu Starog dvora. Sa ponosom ističe faksimil dokumenta koji se čuva u Crvenom salonu. Tada se papa Jovan Osmi obraća bugarskom knezu Borislavu, i to je prvi dokument gde se u pisanoj formi pominje reč "Beograd", još 878. godine.U svim salonima očuvan je elegantan, stari nameštaj, pa je ostalo predanje da je i Josip Broz ovde voleo da provodi vreme.U Žutom salonu postavljen je veoma upečatljiv portret Jovana Jovanovića Zmaja, koji je napravio Uroš Predić, dok je sledeća prostorija nazvana "Salon iz 19. veka", a u njemu je originalan nameštaj iz tog doba, vrhunski očuvan i restauriran. Tamo je i slika Đure Jakšića "Devojka raspletene kose", kao i ikona koja se iznosi tokom gradske slave - Spasovdana.Spasovdanska ikona, Jakšićeva "Devojka raspletene kose", Predićev "Zmaj"Simbol ObrenovićaStari dvor je simbol vladavine dinastije Obrenović, kao što je Novi dvorski kompleks simbol vlasti Karađorđevića. Ovo nam je ispričala istoričar umetnosti Gordana Gordić, koja podseća da je priča počela putem Zdanja starog konaka.- Početak urbanizacije današnje Ulice kralja Milana počeo je građenjem prve zgrade - Zdanja starog konaka - objašnjava Gordićeva. - To je bila kuća državnog savetnika Stojana Simića, koji je bio ugledan čovek onog doba. On je isušio močvare koje su tada krasile ceo prostor od današnje Skupštine do Slavije, i odatle ona priča kako su tadašnji Beograđani upravo tu išli u lov na divlje patke. Sav beogradski živalj se čudio zašto neko pravi kuću na tako dalekoj periferiji, jer je ondašnja varoš imala svoj centralni deo u okruženju današnjeg Konaka kneginje Ljubice.Taj konak, iz doba kneza Aleksandra Karađorđevića, bio je zdanje u kojem su ubijeni, pa bačeni Obrenovići, i to zdanje je srušeno već 1903. godine, dabome, od strane karađorđevićevaca, sa željom da se satru tragovi prethodne dinastije.- To, Simićevo zdanje, odnosno Stari konak, imalo je prelepu baštu koju je uređivala Persida Karađorđević, kneževa supruga - dodaje Gordićeva. - Krajem 19. veka, do 1884. godine izgrađena je zgrada Dvora, ali tako da je enterijer bio nešto o čemu su pričali i veliki evropski znalci.Tako je britanski putopisac Herbert Vilijems naš dvor poredio sa uglednim evropskim dvorovima onog doba. Nameštaj je bio u stilu Luja 14. i Luja 15, a uz veliku biblioteku, ovo mesto bilo je ponos Beograda i Srbije tog vremena.LEGIJA ČASTI NA posebnom mestu, u centralnom delu Starog dvora postoji spomen na visoko priznanje Republike Francuske, koje je naš glavni grad dobio 1920. godine.U staklenoj vitrini posetilac vidi spomen-ploču, na kojoj doslovno piše: "Dekretom od 28. decembra 1920. godine predsednik Francuske Republike odlikuje krstom viteza legije časti grad Beograd, simbol otpora i pobede jedne herojske nacije rešene da se spase uništenja".Orden je dodeljen u čast 200 godina od francuske revolucije.CVETNA BAŠTA U HOLU PREMA prvobitnoj zamisli autora Aleksandra Bugarskog, u centralnom delu Starog dvora trebalo je, unutar staklene ograde, da se nađe cvetna bašta.Kasnija rušenja i ratovi učinili su da se ovaj deo danas postavi kao centralni hol.OBRENOVIĆI NISU BAČENI ODAVDEKADA je 1903. godine izbio Majski prevrat, a zaverenici su ubili poslenje vladare iz porodice Obrenović - kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, oficiri su bacili njihova tela sa balkona. Ipak, to nije građevina koju danas pominjemo, iako značajan broj Beograđana misli da je tako.Zgrada koja je nekada bila sastavni deo dvorskog kompleksa više ne postoji, a sa njene terase su zaverenici bacili beživotna tela poslednjih Obrenovića.- Oni su ubijeni 29. maja, a čelnici gradskih vlasti svake godine 11. juna polažu vence na mestu njihove pogibije, u sadašnjem parku pored dvora - objašnjava Odanović. - Razlog je što je to ubistvo ušlo u istoriju po starom kalendaru, a prema računanju koje je uveo novi kalendar, ovo je precizan datum ove teške godišnjice.TESLA U DVORUTokom svoje kratke posete Beogradu, 1. jula 1892. godine, u Starom dvoru boravio je i Nikola Tesla. Precizni istoričari će reći da je veliki naučnik boravio u našoj prestonici oko 30 sati, i da je morao brzo da krene dalje, u obilazak centralne Evrope, ali je bio gost upravo u ovom zdanju.ORDEN NARODNOG HEROJAGRAD Beograd je dobio i Orden narodnog heroja, najviše ratničko priznanje koje je dodeljivala bivša Jugoslavija.Orden se čuva u posebnoj vitrini u Starom dvoru, a dodeljen je Beogradu 20. oktobra 1974. godine.

Nastavak na Večernje novosti...