Izvor: B92, 15.Maj.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bagrem - kraljevo drvo sa francuskog dvora
Lekovita priroda - Pripremljen kao čaj, suzbija reumatske bolove i zubobolju, efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu. Posebno mesto je našao u homeopatiji.
Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan sa francuskog dvora, po čijem imenu je i dobio naziv. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka...
Idealan med za decu
Bagremov med je veoma cenjen u Evropi. Čist je, tečan, lagan, idealan za decu stariju od godinu dana. Najmlađima se preporučuje, jer je blag i lagan, a kod odraslih jer deluje protiv stresa, nervoze, nesanice... Najprozirniji je od svih vrsta i jedan od najukusnijih. Njegova kristalizacija traje i do tri godine. Ukoliko dođe do šećerenja, postaje beo, mutan, sitnozrnast, zbog čega podseća na sneg. Ako se kristališe, teglu sa medom trebalo bi da potopite u toplu vodu i stvar je rešena.
Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna. Cvetovi se formiraju u grupama obrazujući viseće grozdove dužine i do 20 centimetara. Plod je u obliku spljoštene mahune tamnosmeđe boje, koje mogu da se osuše, konzerviraju i upotrebljavaju umesto povrća. Kuvano semenje bagrema može, recimo, da zameni pasulj, a prženo kafu.
Beli mirišljavi cvetovi izlučuju mnogo nektara, a ukusni su i sveži i prženi. Kod naroda koji poznaju vrednosti ovog drveta, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je istovremeno ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja.
S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće.
Toksična kora, list, semenke
Prilikom korišćenja određenih delova bagrema trebalo bi da budete oprezni. Zbog toksičnosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke. Ukoliko se neko ogluši o preporuke može da dođe do pojave depresije, slabosti, širenja zenica, povraćanja, krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoće ruku i nogu, bledila, pa čak i neke vrste šoka celokupnog organizma.
Međutim, stara kora je otrovna, zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi, dok se mlada skida u maju i septembru i suši se na suncu ili na toplom vazduhu.
Cvetovi sadrže oko 40 miligrama vitamina C, dva miligrama šećera, eterično ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke se sastoje od 38 odsto belančevina, 13 miligrama masnog ulja, vlakna i ugljenih hidrata. Sadrže i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale - magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum.
Pripremljen kao čaj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a predstavlja i savršen antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Leči prehlade i kašalj
Čaj protiv prehlada i kašlja, sprema se tako što se kašičica suvih cvetova bagrema prelije sa dva decilitra ključale vode. Poklopi se i ostavi da odstoji pola sata, a zatim se procedi i pije jedna do tri šoljice dnevno.
Posebno mesto je našao u homeopatiji. Po mišljenju ovih stručnjaka, odličan je u lečenju hiperaciditeta, odnosno pojačane kiselosti želuca, kod žgaravice koja se javlja za vreme spavanja, migrene, kao i upale nerva lica.
Zapadna narodna medicina koristi ga za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, čišćenja creva, smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće...
Izvor: Večernje novosti
Pogledaj vesti o: Dvor
.jpg)
