Izvor: Blic, 25.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znanje nije najbitnije
Znanje nije najbitnije
Profesori sa arhitekture zahtevaju da na ispitu vide i čuju tačno ono što su oni napisali ili rekli, a predavačima sa Medicinskog dovoljno je da student nabuba teoriju, kažu budući medicinari. Studenti katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, koji po 11 puta padaju engleski jezik kao izborni predmet, žale se da im profesori traže da znaju 'šekspirovska' vremena i arhaične izraze gotovo neprepoznatljive u današenjm engleskom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Niko nije shvatio pravi razlog za štrajk glađu studenata sa katedri za srpski jezik na Filološkom fakultetu. Najviše su se uplašili da će, zbog odluke uprave da bez položenog engleskog ne mogu da pređu u narednu godinu studija iako polože sve ostale ispite, ostati bez statusa budžetskog studenta, bez prava na dom itd.
Nažalost, niko iz uprave Filološkog fakulteta ni ovog puta nije izrazio spremnost da razgovara sa nama o kriterijumima za ocenjivanje profesora engleskog kao drugog jezika.
Studenti arhitekture imaju drugi problem. Prolaznost na ispitima na ovom fakultetu je među najvećim na BU, ali se oni žale da su im profesori previše sujetni i da zahtevaju od njih da pokažu da su dobro naučili tačno ono što su njihovi profesori rekli ili napisali. To je slučaj sa, kako kažu, profesorkom Nađom Kurtović-Folić. Od profesora koji su previše zahtevni na ispitima studenti su izdvojili prof. Miodraga Nestorovića i prof. Vojislava Kujundžića, koji je čuven po izjavi: 'Studenti moraju da nauče i znaju više od mene, jer u suprotnom nema napretka'.
Rukovodstvo Arhitektonskog fakulteta vodi evidenciju o prolaznosti na ispitima, tako da čim studenti prijave problem, oni na osnovu tih podataka tačno znaju da li problem zaista i postoji, rekao nam je prodekan za nastavu Marko Savić.
- Problem u prolaznosti postoji samo kod četvorosemestralnih ispita, među kojima se nalaze i predmeti prof. Nađe Kurtović-Folić. Predavanja traju dve godine, pa ih studenti ne pohađaju u kontinuitetu, zbog čega im je kasnije mnogo teže da ih polože. Predmet prof. Nestorovića je veoma obiman i zahteva povezivanje sadržaja. Teško ga je proći ako se ne položi na vreme - objasnio nam je Savić i dodao da je stav prof. Kujundžića pozitivan i da treba da bude imperativ i drugima.
Zamerke studenata prava da im prolaz na ispitu više zavisi od toga koliko su simpatični profesoru, kog su pola i kakve su im ostale ocene nego kakvo im je znanje u tom trenutku, niko od profesora nije želeo da komentariše. Našem pozivu se nije odazvao ni prof. Ratko Marković, kome studenti najviše zameraju na maloj prolaznosti, jer od 40 njih, njegov ispit položi samo dvoje-troje.
Studenti medicine kažu da većina njih ima visok prosek, da ispite polažu bubanjem teorije i da ima mnogo korupcije na fakultetu.
- Imamo 20 profesora po predmetu i mnogo ispitnih rokova. Mi samo učimo i prijavljujemo ispite i jednostavno sačekamo da upadnemo kod nekog ispitivača koji nije mnogo strog i - prošli smo - pričaju studenti.
Dekan Medicinskog fakulteta dr Bogdan Đuričić kaže da studenti medicine jesu opterećeni teorijom, ali da je reforma nastave usmerena ka tome da se izbalansira teorijsko i praktično znanje. Radi se analiza rezultata ispita za svakog nastavnika i onaj za kog se ispostavi da ima premalu ili preveliku prolaznost u odnosu na većinu drugih nastavnika na predmetu moraće ozbiljno da preispita svoje kriterijume, rekao je dekan. Jovana Subotić
