Izvor: B92, 22.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Životna sredina u okolini zagađenja
Beograd -- Osim štrajkača, problem sa EPS-om, odnosno s termoelektranom u Kostolcu, imaju građani tog kraja zbog zagađenja.
Kako bi obezbedili proizvodnju struje koja neće škoditi ljudima i njihovom zdravlju Elektroprivreda Srbije dobila je donaciju od 31 miliona evra. Novac za rešavanje ekoloških problema izazvanih radom termoelektrana u Srbiji dala je Evropska agencija za rekontrukciju.
Crni dim je simbol Obrenovca i Kostolca. Građani tih mesta ne mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se zaštite od svud prisutnog pepela iz termoelektrana, a jedna od posledica je sve češće obolevanje dece od astme. Miroslav Nikčević direktor Uprave za zaštitu životne sredine, kaže da je poznato da glavni izvor zagađivanja vazduha u Srbiji dolazi iz ektora energetike i da on iznosi čak 80 odsto: "Podatak da od termoelektrana godišnje nastaje od šest do osam miliona tona pepela, jasno govori o zastareloj tehnologiji i nedostaku postrojenja za smanjenje zagađenja u ovom sektoru."
Iako su termoelektrane opremljene filterima koji bi trebalo da otklone tu prašinu, zbog starosti kroz njih se ispušta i do 23 puta više pepela nego što je dozvoljeno u evropskim zemljama.
"Beograd je zagađen grad"
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Žozep Joveras, kaže da je Beograd veoma zagađen grad: "To sam video i po tome što se moj okovratnik vrlo brzo isprlja, a i po snegu koji brzo postaje crn. Ali, ovo su mali problemi u poređenju sa patnjom ljudi u Obrenovcu. To može biti ozbiljan problem Srbije za pristupanje Evropskoj uniji."
Šef delegacije EAR-a u SCG, Kristos Gofas, objašnjava da je donacija od 31 milion evra, početak nove faze pomoći energetskom sektoru Srbije, koja je do sada uglavnom bila usmerena na pomoć u stabilizaciji snabdevanja električnom energijom. "Sada se kreće u pravcu ekološke pomoći", rekao je on.
Potrebni novac i vreme
Donacija od 31 miliona evra iskoristiće se za rešavanje ekoloških problema koji nastaju usled rada Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu i Termoelektrane Kostolac. Taj cilj biće postignut krajem sledeće godine tvrdi generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević: "Ovo što sada radimo je otklanjanaje posledica 15 prethodnih godina u kojima nije bilo novca za zaštitu životne sredine. Pred EPS-om je bio isti zadatak proizvsti što više uglja i električne energije. Struje je moralo da bude, redukcije su bile zabranjene, bez obzira koliku će cenu plaćati buduće generacije. EPS više neće tako raditi."
Zaštita životne sredine prioritet je i Naftne industrije Srbije, koja se smatra za jednog od najvećih zagađivača. Željko Popović, v.d. direktora NIS-a, kaže da je Nis preuzeo obavezu da kroz modernizaciju do 2007. eleminiše rizike štenih materija.
Da bi se građanima obezbedio zdrav život, odnosno za realizaciju svih projekata zaštite životne sredine, potrebno je mnogo novca i vremena. Samo EPS-u, prema rečima direktora te kompanije, u te svrhe potrebno je čak 10 godina i milijardu evra.
