Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeti s otrovom
Pančevo nije na listi po zdravlje najopasnijih gradova planete
"Živeti u gradu s visokim nivoom zagađenosti vazduha je kao biti osuđen na smrtnu kaznu", konstatovano je u izveštaju koji je 18. oktobra objavio američki "Bleksmit institut" koji se bavi zaštitom prirodne okoline. Tema izveštaja su najzagađenija mesta na planeti, a među tim gradovima nema Pančeva. "Nominovani" su bili, doduše, Kosovska Mitrovica, zbog zagađenja olovom, i Obrenovac, zbog stotina tona ugljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prašine, kao posledice rada termoelektrane, ali nisu stavljeni ni na širu crnu listu, jer je među kriterijumima za nju, između ostalog, bio i broj stanovnika koji su zagađenjem pogođeni.
Infekcija pluća, rak, skraćen životni vek – to su, prema izveštaju pomenutog instituta, glavne posledice i verovatni ishodi za one koji žive u gradovima s rekordnim nivoom aerozagađenja koja izazivaju lokalna industrijska postrojenja. Na listi nema velikih metropola, već, poput Pančeva, uglavnom globalno manje poznatih industrijskih mesta.
Deset najzagađenijih na planeti prema "Bleksmitu" su (navedeno po azbučnom redu):
• Đeržinsk, Rusija (bivši centar za proizvodnju hemijskog oružja)
• Kabve, Zambija (rudnici bakra)
• La Oroya, Peru (zagađenje olovom)
• Linfen, Kina (rudnici uglja)
• Mailuu-Su, Kirgistan (rudnici uranijuma)
• Norilsk, Rusija (rudnici nikla)
• Ranipet, Indija (hemijska industrija)
• Rudnaja Pristan, Rusija (prerađivanje olova)
• Haina, Dominikanska Republika (bivši centar za reciklažu automobilskih akumulatora)
• Černobil, Ukrajina (eksplozija nuklearne elektrane).
Nije, dakle, pravljena top lista, ali Đeržinsk bi u svakom rangiranju bio u njenom vrhu. Tamo su, tokom decenija hladnog rata, proizvođeni bojni otrovi, na način koji je doveo do toga da je životni vek muškaraca sveden na samo 42 godine. Otpadni materijali su, naime, sprovođeni u zemlju, gde su trajno zagadili vodu koju i danas piju tamošnji žitelji.
"Ako nekom hoćeš da se žestoko osvetiš, pošalji ga da živi u Linfen", komentar je jednog ekološkog eksperta. Središte velike industrije uglja, koji i dalje podmiruje dve trećine energetskih potreba Kine, bukvalno se guši u ugljenoj prašini. Po nekim drugim listama, zahuktala ekonomija Kine ima i sporedni, neželjeni proizvod: 16 od 20 najzagađenijih gradova sveta upravo je tamo. Aerozagađenje ubija hiljadu Kineza svakog dana!
Da li su razvijene zapadne ekonomije ovaj problem u potpunosti rešile? Sudeći prema najnovijim, prilično alarmantnim izveštajima o globalnom zagrevanju, nisu ni izdaleka. Čak 25 odsto žitelja najbogatije zemlje sveta, Amerike, udiše vazduh koji je štetan po zdravlje, tvrdi Američka asocijacija za pluća (ubedljivo najzagađeniji je Los Anđeles). Pa ipak, izvoz takozvanih prljavih tehnologija u zemlje u razvoju doprinosi da siromašniji deo planete udiše i lošiji vazduh. Sve u svemu, više od deset miliona ljudi tamo je osuđeno na prerano umiranje zbog toga što lokalne industrije nisu u stanju da ispune ekološke standarde.
Prema proračunu poznatog vašingtonskog "Vorldvoč" instituta, negde 2008. svet će preći važnu raskrsnicu: prvi put u istoriji naše vrste više ljudi će živeti u gradovima nego u ruralnim područjima. Gradovi, po pravilu, nisu mesta čistog vazduha. U gradove se svugde odlazi u potrazi za boljim životom, ali cena punijeg stomaka su, po svemu sudeći – prljavija pluća.
M. Mišić
-------------------------------------------------------------------------
Filterima protiv čađi
KRAGUJEVAC – U Kragujevcu nema ni hemijske, ni petrohemijske industrije, pa problemi nisu tako veliki kao, na primer, u Boru, Pančevu i Šapcu. Oni se javljaju, pre svega, u zimskom periodu, u toku grejne sezone, kada se povećava nivo taložnih materija, odnosno prašine. To znači da u Kragujevcu nema konstantne zagađenosti vazduha, već samo sezonske, ali ta zagađenost ne može da izazove akutne probleme kad je reč o zdravlju ljudi – kaže Nebojša Ranković, pomoćnik direktora kragujevačkog Instituta za zaštitu zdravlja, ustanove koja već 30 godina obavlja merenja i proverava stepen zagađenosti vazduha u gradu.
Prema Rankovićevim rečima, zagađenost vazduha u Kragujevcu je takva da može izazvati zdravstvene probleme kod rekonvalescenata, čiji oporavak traje duže nego obično, ili onih stanovnika koji žive u najzagađenijim delovima grada.
Najviše problema, kaže Ranković, stvara "Energetika", koja je najveći emiter štetnih gasova, od ukupno tridesetak potencijalnih.
– Problem je u tome što se "Energetika" nalazi u samom centru grada, a još koristi ugalj, koji je kao pogonsko gorivo davno prevaziđen. Dovoljno je reći da, pored Kragujevca, toplane na ugalj postoje još samo u Boru. U svim ostalim gradovima se prešlo na mazut ili gas. Međutim, situacija je danas mnogo bolja nego, na primer, pre pet godina, pošto su na neke kotlove sada priključeni moderni elektrofilteri – kaže Ranković.
Merenje kvaliteta vazduha obavljaju se na 12 punktova i na četiri najprometnije raskrsnice u gradu, i to 24 sata dnevno. Prema Rankovićevim rečima, kritične su dve lokacije, naselje Mala Vaga i prostor oko autobuske i železničke stanice.
– Od 30 dana, povećana koncentracija čađi na Maloj Vagi zabeležena je tokom 22 dana, a na prostoru železničke i autobuske stanice tokom sedam dana. Reč je o čađi, koja je na pomenutim lokacijama dostigla nivo od 51 do 77 mikrograma po metru kubnom vazduha, a dozvoljeno je 50 – kaže Ranković.
B. Kartalović
-------------------------------------------------------------------------
Opomena jedina kazna
ŠABAC – Uz Pančevo i Bor, Šabac je decenijama važio za ekološku crnu tačku velike Jugoslavije. Najveći zagađivač ovde bila je hemijska industrija "Zorka", ali su zbog ekonomskog i političkog uticaja česte akcidentne situacije ostajale bez adekvatne reakcije nadležnih organa. Krajem osamdesetih godina grad je bio na ivici katastrofe, kada su nestandardne železničke cisterne sa amonijakom iz uvoza zakačile nadvožnjak, što je dovelo do nekontrolisanog ispuštanja ogromnih količina ovog gasa u atmosferu.
Tokom sankcija, devedesetih godina prošlog veka, "Zorka" je gotovo prekinula proizvodnju. Građani su odahnuli, a lekari su prvi put počeli da beleže smanjenje respiratornih oboljenja kod dece (bronhitis), ali i starije populacije. Međutim, pokretanjem ruiniranih fabrika "Mineralna đubriva" i "Obojena metalurgija", koje su 2003. godine izdate u zakup privatnim kompanijama, Šapčani su se ponovo suočili s problemom aerozagađenja.
U nekoliko dramatičnih situacija u atmosferi grada izmerene su višestruko veće koncentracije od dozvoljenih amonijaka, sumpor-dioksida i fluorovodonika. Šabački ekološki pokret (ŠEP) zamerio je ekološkoj inspekciji da problem minimizira saopštavanjem 24-časovnog proseka emisije gasova. Ekolozi su 15. aprila 2005. godine organizovali veliku protestnu šetnju od centra grada do fabričkih kapija, koja se završila neslavno – fizičkim napadom radnika na aktiviste.
– ŠEP je protiv odgovornih lica u fabrikama-zagađivačima podneo više krivičnih prijava. Jedan proces iz 2001. godine, protiv tadašnjeg direktora "Obojene metalurgije", okončan je u našu korist – izricanjem opomene kao presudom! Prijavu protiv direktora "Mineralnih đubriva" za zagađenja u martu i aprilu 2005. godine tužilac je odbacio, dok o druge dve iz istog perioda još uvek razmišlja – kaže advokat Trifun Drobnjak, predsednik šabačkih ekologa.
Redovna merenja aerozagađenja u gradu ranije je obavljalo "Zorkino" deoničarsko društvo "Razvoj" (odnedavno u stečaju), a sada regionalni Zavod za zaštitu zdravlja. U akcidentnim situacijama nalog za kontrolu izdaje ekološka inspekcija.
M. M.
[objavljeno: 17.11.2006.]
.jpg)
