Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvo Srbije (ni)je "crna rupa"
Na zvaničnom sajtu Svetske zdravstvene organizacije nema podataka o zdravstvenom stanju u Srbiji, a jedino je statistika merodavna da "izmeri" kako se lečimo, od čega bolujemo i, na kraju, umiremo. Zdravstvo je nešto vrlo merljivo i lako uporedivo, a kada imate ozbiljnu statistiku tada nema potrebe da bilo kog lekara pitate kako se leče ljudi u Srbiji. Ovako – mi to ne znamo i pitam se da li smo "crna rupa" na planeti, jer za sve ostale zemlje na sajtu SZO takvi podaci postoje, kaže doktorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jagoda Jorga, narodni poslanik Demokratske stranke.
Odsustvo statistike je, po mišljenju Jagode Jorge, člana Odbora za zdravstvo i porodicu Skupštine Srbije, profesora Medicinskog fakulteta i člana mnogih svetskih stručnih, medicinskih udruženja – prvi uzrok lošeg stanja u zdravstvu Srbije.
Rezultate nedavno objavljenog istraživanja zdravlja u 2006. godini koje je uradio nacionalni Institut za zaštitu zdravlja "Milan Jovanović Batut", kao i onog prethodnog iz 2000. godine, u kojem je, na početku, i sama učestvovala, doktorka Jorga osporava, jer tvrdi da istraživanja nisu urađena po dobroj metodologiji, niti na reprezentativnom uzorku. Kao primer ona navodi podatak da čak 47 odsto odraslog stanovništva u Srbiji boluje od povišenog krvnog pritiska, "što odudara od bilo kog podatka u svetu, gde se taj procenat kreće od 20 do 25 odsto, pa znači da krvni pritisak ispitanicima nije pravilno meren".
Ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević apsolutno negira navode doktorke Jorge, tvrdeći da u Srbiji postoje pouzdani podaci o zdravstvenom stanju nacije, da nismo nikakva "crna rupa" u Evropi i svetu i da smo za obavljeno istraživanje i kao država, i on lično, dobili čestitke od stranaca, revizora ovog istraživanja koje je podržala Svetska banka. "To što statističkih podataka o zdravstvu Srbije nema na sajtu SZO čisto je tehnička stvar" i rezultat činjenice da Crna Gora nije imala integrisane podatke, pa nas od 2002. godine u toj statistici nema. Ali, ministar podseća da je Srbija u SZO navedena tamo gde treba da bude: među šest nagrađenih za uspešnu kampanju u borbi protiv pušenja.
Ministar dodaje da dnevne novine nisu mesto gde treba raspravljati o metodologiji kojom je istraživanje urađeno, već su to stručni skupovi.
Dr Jorga tvrdi dalje da Srbija nema dokument o strategiji zdravstvene zaštite, osnovni dokument koji definiše ciljeve, prioritete, određuje standarde za ocenu kvaliteta rada i još mnogo toga bez čega je bilo kakvo sistemsko rešavanje problema u zdravstvu nemoguće. Strategiju je, dodaje ona, trebalo da predlaže zdravstveni savet, ali takvo telo, iako je moralo biti oformljeno u Skupštini devet meseci posle donošenja novih zakona o zdravstvu, još ne postoji.
Profesor Milosavljević odgovara da strategija zdravlja postoji kao dokument. Istina, nije ga donela Skupština, ali ga je u februaru 2003. godine usvojila vlada na predlog Ministarstva zdravlja. Dokument je razmatran i na tadašnjem zdravstvenom odboru i to kao Strategija zdravstvene politike, vizija zdravstva i akcioni plan reforme sistema zdravstvene zaštite pod nazivom "Bolje zdravlje za sve do 2015. godine".
Doktorka Jorga kaže da u Srbiji ne postoji kvalitetan stručni nadzor lekarske profesije i da ovaj važan posao ne mogu da obavljaju inspekcijske službe, odnosno službenici Ministarstva zdravlja, "Oni možda mogu da procenjuju da li je pod čist, ali teško da mogu da procene da li se u jednoj bolnici radi kvalitetna hirurgija ili uspešna metoda veštačkog oplođenja. Kod nas se o stručnom nadzoru priča kada se dogodi incident u nekoj zdravstvenoj ustanovi, a nema kontrole struke koja bi sprečavala incidente po klinikama", kaže doktorka Jorga. Primećuje da se nikada do sada nije dogodilo da zbog propusta bude zatvorena neka državna ustanova ili neko odeljenje, kao ni da je neko snosio posledice zbog propusta, dok se to u privatnim ordinacijama i bolnicama događa, pa se stiče utisak da ovde imamo diskriminaciju privatnih ustanova, odnosno da nemamo jednake kriterijume i standarde za procenu kvaliteta stručnog rada.
– Dr Jorga izriče jednu smelu tvrdnju koja "ne stoji", a, nažalost, ovakvim optužbama pokazuje i da ne poznaje sve elemente i instance stručnog nadzora. U Srbiji postoji vrlo precizno i dobro organizovan stručni nadzor, koji nikako ne znači da neko ide po zdravstvenim ustanovama po Srbiji i samo gleda kakvi su podovi, plafoni ili klozeti, već upravo suprotno, kakav je kvalitet hirurgije i kako se radi sa pacijentima. Prvo, postoji stalni, unutrašnji stručni nadzor, koji se kroz jutarnje sastanke i vizite sprovodi svakoga dana. Postoji i spoljašnji, redovni stručni nadzor koji se organizuje po kalendaru Instituta "Batut", kada jednom godišnje, na primer, hirurzi iz Kliničkog centra u Kragujevcu obavljaju nadzor u ustanovi u Novom Sadu, a za to su posebno plaćeni iz budžeta – kaže Milosavljević.
Postoji, naravno, i institucija vanrednog stručnog nadzora, a ministar zdravlja podseća da kada inspektor ne uspe da utvrdi sve važne elemente za procenu stanja određuje se stručnija osoba. Tako je za samo šest meseci ove godine zatvoreno 89 privatnih ordinacija, ali nijedna nije zatvorena trajno, već zato što nije ispunjavala neki od kriterijuma u vezi sa prostorom, kadrovima ili opremom, pa tako nema ni govora o diskriminaciji. Milosavljević kaže da stotine privatnih lekara u ovom času piše recept na teret zdravstvenog osiguranja što znači i da privatne ustanove imaju potpuno isti tretman kao državne. Nijedna državna ustanova, dodaje, nikada do sada nije bila zatvorena iz jednostavnog razloga što iza ovih ustanova stoje desetine godina iskustva i dovoljno kadra.
Najžešće kritike doktorka Jorga upućuje na monopolsko postojanje samo jednog fonda za zdravstveno osiguranje, čime se, kako ona tvrdi, ostavlja mogućnost za korupciju i nemogućnost kontrole.
– Zašto ne postoji, slično kao kod država u našem okruženju, mogućnost da građanin bira da li i kod koga hoće da uplati obavezno zdravstveno osiguranje. U Slovačkoj postoje, na primer, dva državna i tri privatna fonda osiguranja. Kod nas građanina niko ne pita, već on mora da plaća propisani iznos. Pri tome, glavni problem nije da li u fondu imamo malo ili mnogo para, već činjenica da mnoge zdravstvene usluge građani plaćaju kao kod frizera, direktno iz džepa, bez računa, a primer za to je svaka vanstandardna usluga. Najzad, treba da se naprave ugovori između Fonda i privatnih ustanova, da građanin za svoje pare dobije mogućnost da bira gde će i kako će da se leči. Slovenački fond od potpisanih 1.628 ugovora, više od 1.400 ima sa privatnim, a 918 sa državnim ustanovama – navodi dr Jorga.
Ministar zdravlja našoj sagovornici zamera veliko nepoznavanje sistema i podržavanje "mita" da u Fondu ima mnogo para.
– Moramo da budemo svesni da po glavi stanovnika u Srbiji za lečenje godišnje imamo 186 evra. To je četiri puta manje nego u Hrvatskoj ili čak deset puta manje nego u Sloveniji, a uspesi i rezultati lečenja su vrlo uporedivi sa dve pomenute zemlje. Dakle, najlakše je reči – hoću da se lečim za moje pare tamo gde želim – ali građani moraju da znaju da se mnogi onda uopšte ne bi lečili. Jednostavno, u današnjoj finansijskoj oskudici, urušio bi se postojeći sistem zdravstvenog osiguranja. Umesto da kao do sada u jedan fond odlazi sedam miliona evra, to malo para bi cepkali na jedan ili dva miliona. Neki fondovi bi uzeli samo mlade i bogate, drugi bogate i stare, a kome bi ostali stari i siromašni? Zato insistiramo na principu solidarnosti između zdravih i bolesnih, mladih i starih – kategorično tvrdi ministar zdravlja.
Milosavljević podseća da princip solidarnosti u svom zdravstvenom osiguranju zadržavaju i zdravstva Nemačke, Češke, Slovačke... Podseća da je u Slovačkoj zaista u jednom trenutku postojalo 12 ili 13 fondova osiguranja, ali je u jednoj godini polovina – bankrotirala.
-----------------------------------------------------------
Dr Jagoda Jorga, narodni poslanik
• na zvaničnom sajtu Svetske zdravstvene organizacije nema podataka o zdravstvenom stanju u Srbiji; istraživanja o zdravlju nacije nisu urađena po dobroj metodologiji, niti na reprezentativnom uzorku
• Srbija nema dokument o strategiji zdravstvene zaštite
• u Srbiji ne postoji kvalitetan stručni nadzor lekarske profesije
• nemamo jednake kriterijume i standarde za procenu kvaliteta stručnog rada u državni i privatnim ustanovama
• monopolsko postojanje samo jednog fonda za zdravstveno osiguranje, čime se, kako ona tvrdi ostavlja mogućnost za korupciju i nemogućnost kontrole
-----------------------------------------------------------
Dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
• to što statističkih podataka o zdravstvu Srbije nema na sajtu Svetske zdravstvene organizacije čisto je tehnička stvar; za obavljeno istraživanje dobili smo čestitke od revizora, u Evropi i u svetu
• Strategija zdravlja postoji kao dokument, usvojila ga je vlada 2003. godine na predlog Ministarstva zdravlja
• u Srbiji postoji vrlo precizno i dobro organizovan stručni nadzor
• privatne ustanove imaju potpuno isti tretman kao državne
• u današnjoj finansijskoj oskudici postojanjem više fondova urušio bi se postojeći sistem zdravstvenog osiguranja; insistiramo na principu solidarnosti
[objavljeno: ]
.jpg)
