Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37

Zbogom skupim robnim markama

Zbogom skupim robnim markama

Potrošači u Srbiji sve češće kupuju jeftinije proizvode sa manje poznatim etiketama.– Na hrani ušteda minimum 30, a na kozmetici i do 40 odsto

I kupci u Srbiji se polako opraštaju od poznatih i skupih proizvoda. Besparica menja potrošačke navike, pa se mnogi već sada okreću jeftinijim artiklima. Na rafovima i ne znajući traže takozvane trgovačke brendove koji sa proizvođačkih linija stižu po narudžbini prodavaca. Ove namirnice su jeftinije i do 30 odsto, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ne reklamiraju, a u strukturi cene nema troškova marketinga, distribucije i skupe ambalaže. Kvalitet je, ako je verovati trgovcima, dobar, jer je to, uz cenu, glavna karta za sticanje poverenja potrošača.

Analize agencije GFK pokazuju da je prošle godine više od 63 odsto domaćinstava u Srbiji kupilo makar jedan ovakav proizvod. Međutim, pitanje je da li kupci uopšte prave razliku i prepoznaju ove artikle, da li se interesuju odakle stižu i ko ih proizvodi. Svi veliki trgovinski lanci u našoj zemlji imaju širok asortiman takozvanih PL proizvoda (prajvat lejbl) ili privatnih robnih marki.

Prema istraživanju „Potrošačke politike”, kupci koji žele da napune korpu samo ovim proizvodima domaćih i stranih proizvođača, na hrani mogu da uštede do 20 odsto novca i to u hipermarketima, a u odnosu na supermarkete i dvostruko više. Još veća ušteda je na kozmetici. Prema podacima DM-a, austrijskog lanca drogerija, za nabavku 15 proizvoda za ličnu higijenu i kućnu hemiju njihove robne marke treba izdvojiti 3.229 dinara. Ukoliko bi, pak, kupci birali artikle poznatih svetskih proizvođača račun bi bio za 2.323 dinara veći (što je za oko 40 odsto više).

– Razumljivo je da će se potrošači čija će kupovna moć u periodu krize biti ograničena sve više okretati ovim proizvodima, posebno ako su istog ili približnog kvaliteta. Zato su privatne robne marke adekvatna zamena za skuplje vodeće brendove – kaže Stefano Baldesi, direktor „Drogeri marketa” Srbija.

Iako je finansijska kriza bila okidač posle kojeg su se potrošači okrenuli privatnim robnim markama, kod nas je brend i dalje važan za kupca.

– Polako se stiče poverenje i u naše artikle koje silaze sa fabričkih linija velikih domaćih proizvođača, ali u strukturi cene nemaju visoke troškove marketinga – kaže Rajko Mandić, direktor „Delta Maksija” Srbija, i dodaje da su ovi proizvodi na policama često jeftiniji i do 30 odsto. Ovaj trgovac pokrio je gotovo sve robne grupe, pa se u maloprodaji već uveliko nude trgovački proizvodi pod imenima – favola, mistral, fedela, adut...

Najprodavanija robna marka francuskog „Intereksa” je „top badžet” koju nosi oko 200 proizvoda.

– Imamo oko 40 robnih marki, ali je ova zbog niskih cena najbolje prihvaćena. Kvalitet je u tom rangu i redovno se kontroliše. U odnosu na najjeftiniji proizvod u istoj robnoj grupi, cene su niže minimum 15 odsto. Primećujemo da u Srbiji sve više ljudi poseže za ovim proizvodima – kaže Dejan Kuzeljević, menadžer za logistiku „Intereksa”.

U proizvodnji 125 proizvoda robnih marki „Metroa keš end keri” uposlen je 31 domaći proizvođač, a narednih meseci posla će biti za još 12 dobavljača. „Metro” ove proizvode inače prodaje pod robnim markama „aro”, „horeka”, „selekt”, „sigma”...

Tržište trgovačkih robnih marki snažno raste čak i u zapadnoevropskim zemljama koje imaju jaku konkurenciju poznatih brendova. To je potvrđeno u 15 od ukupno 18 zemalja obuhvaćenih nedavno obavljenim istraživanjem agencije „Nilsen”.

Ovi proizvodi čine više od polovine ukupne prodaje zamrznute hrane i papirne galanterije , ali i drugim industrijskim granama u većem delu zapadne Evrope. Najveći tržišni udeo privatne robne marke zabeležile su u Švajcarskoj, gde su proizvodi maloprodavaca osvojili 45 odsto tržišta. Više od 40 odsto su zauzeli i u Engleskoj, Belgiji i Nemačkoj. Ipak, ni proizvođači takozvanih A proizvoda nisu sedeli skrštenih ruku. Naprotiv, uvidevši da gube na tržištu, krenuli su u snažan protivnapad kako bi zaustavili konkurenciju.

U Hrvatskoj je popularnost trgovačkih marki počela da se povećava dolaskom „Lidla”.

Prema nekim procenama, do 2020. godine 30 odsto hrane na svetskom tržištu će praviti manji, nezavisni proizvođači. Sve donedavno trgovci su za ove poslove angažovali upravo nedovoljno afirmirane fabrike koje su vremenom izgubile trku s multinacionalnim kompanijama. Njihov interes je bio da proizvode za trgovce, jer su imali siguran plasman i zaradu. Međutim, situacija se ubrzano menja, pa se u trku uključuju i svetski proizvođači kako bi kapacitete uposlili u potpunosti. U jednoj smeni tako prave svoje brendove , a u drugoj preuzimaju narudžbine od više trgovaca. To je posebno izraženo u papirnoj industriji.

Neki kupci i dalje ne žele da kupuju ove proizvode, jer, kako kažu, nisu sigurni u kvalitet, a o proizvodu ne mogu da dobiju dovoljno informacija.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

------------------------------------------------------

U „Liliju” počeli od krema

Drogerije „Lili” za sada u ponudi imaju nekoliko kozmetičkih proizvoda privatne robne marke, kao što su losion i gel protiv celulita, krema za ruke, aceton, hidrogen. Kako kažu u „Liliju”, ovi proizvodi su upola jeftiniji od drugih artikala iste namene, s obzirom na to da nemaju troškove za marketing, uvoz, posrednike,

distribuciju.

----------------------------------------------------

Prohteva sve manje

Potrošači se na razne načine trude da prohteve uklope u kućni budžet, a kupovina jeftinijih namirnica koje odnedavno i u Srbiji proizvode trgovci, kako kažu, jedan je od načina da se uštedi.

Boba Stanković (60), penzioner:

– Zbog poskupljenja odrekla sam se većine vrsta voća i kupujem samo jabuke. Čula sam za potrošačke marke i već sam se na njih preorijentisala. Biram „Favolino” povrće jer je kvalitetno, a i jeftinije – kaže Stankovićeva.

Milovan Ilić (54), saobraćajni tehničar:

– Još ne osećam krizu, pa je moja potrošačka korpa ista kao i ranije. Ipak, dobro je početi sa štednjom na vreme, tako da, na primer, sada umesto dva kupujem samo jedan „prut” čajne. O trgovačkim markama još ne razmišljam – priča Ilić.

Žaklina Petrović (44), ekonomista:

– Na hrani je nemoguće štedeti. Ali prestala sam da kupujem „Lenorove” omekšivače za veš i pri pranju koristim samo deterdžent. Manje kupujem i gricaklice, a umesto kečapa koji je nedavno poskupeo, počela sam da kupujem onaj jeftiniji. Dobro je što su i kod nas u marketima počele da se prodaju trgovačke marke – objašnjava Petrovićeva.

Radomir Savićević (57), sportski sudija.

– Ne štedim na hrani i sredstvima za higijenu. Za trgovačke marke nisam čuo, ali kupovaću takve proizvode samo ako su kvalitetni. Nema te krize koja će me naterati da kupim loš proizvod samo zato što je jeftin – govori Savićević.

S. D.

[objavljeno: 02/05/2009]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.