Izvor: B92, 27.Mar.2011, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se odlaže odlazak kod urologa
Beograd -- Usled zdravstvene neprosvećenosti, muškarci u Srbiji više obolevaju od bolesti polnih organa nego što je prosek u Evropi.
Svaki drugi muškarac u svetu, zbog benignog uvećanja prostate, ima probleme sa mokrenjem.
U Srbiji zbog zdravstvene neprosvećenosti čak dve trećine muškaraca tegobe dugo trpe i prikrivaju, pa mnogi prvu pomoć urologa dobiju u hitnoj službi.
Muška polna žlezda - prostata, počinje da se uvećava posle 40. godine života. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Iako su posledice promena na ovoj žlezdi najučestalije posle 60, dugotrajno sedenje kao sastavni deo savremenog načina života, veće doze alkohola i začinjena hrana, doprinose da sve češće i mlađi muškarci imaju tegobe sa mokrenjem kao posledicom benignog uvećanja prostate. Većina tegobe duže trpi
"Pre jedno dve – dve i po godine počeo sam da osećam određene tegobe u mokrenju, nešto učestalijem i ja sam pokušavao onda sa biljnim preparatima da to stabilizujem. Kad sam počeo noću da mokrim po dva-tri puta, ja sam se obratio lekaru", priča za B92 jedan mladić koji čeka na operaciju.
A poremećaj mokrenja podrazumeva ceo splet simptoma koji bitno urušavaju kvalitet života, kaže načelnik odeljenja na Klinici za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije, Nebojša Bojanić.
"Slabiji mlaz mokraće koji hoće da se prekine. Pacijent praktično mokri iz dva akta ili sa napinjanjem. Naprezanje prilikom mokrenja da bi postigao adekvatno pražnjenje. Osećaj neadekvatne ispražnjenosti mokraćne bešike. Pojava noćnog mokrenja, odnosno mikturije noćnog ustajanja kad pacijent ustane tri do četiri, pet puta tokom noći", objašnjava Bojanić.
Ukoliko dugo trpe i lekaru se ne javljaju može doći do slabljenja funkcije bubrega, pa i potpunog prestanka mogućnosti mokrenja kada se hitno postavlja kateter, a oboleli priprema za hiruršku intervenciju.
"Upravo taj kateter, koji je u ovom slučaju neminovan, često nažalost biva i prvi razlog da se neko javi urologu da se javi u hitnu službu zbog nemogućnosti spontanog mokrenja", kaže Nebojša Bojanić.
"Prva vrsta intervencija je transuretralna resekcija prostate i smatra se zlatnim standardom u lečenju u celom svetu. Drugi tip intervencije je tzv. klasična ili otvorena operacija prostate kada se ona izljušćuje u celosti", objašnjava on.
Obe intervencije probleme uspešno rešavaju i pacijent nastavlja da živi normalnim životom. Međutim, blagovremenim javljanjem lekaru tegobe se mogu sprečiti i ublažiti bez hirurškog noža.
Biljni praparati u prevenciji i nove terapije lekova, delotvorni su i primenjuju se u celom svetu. Od pedesete godine, svaki muškarac, čak i ako ne oseća tegobe, trebalo bi jednom godišnje da obavi pregled kod urologa. U razvijenim zemljama, godišnji pregled prostate, obavezan je već posle 40.
