Izvor: Politika, 13.Apr.2014, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je odbačen Mile Boca
Svi okreću glavu od jedinog čoveka sa hendikepom koji je magistrirao istoriju umetnosti
Beograđanin Mile Boca ima 51 godinu, titulu magistra istorije umetnosti i 15 godina staža. Nažalost, na birou rada.
Mile ima i cerebralnu paralizu, od rođenja, ali ga mnogo više boli duhovna paraliza u našem društvu, koju svakodnevno oseća. Uprkos svim deklaracijama, zaklinjanjima u ljudska prava, solidarnost i humanizam, od Mileta svi nadležni okreću glavu. A on samo želi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da radi, da dobije svoju šansu.
– Osećam da sam odbačen, sputan. Živim od majčine penzije, ona ima 75 godina. Bolujem od cerebralne paralize od rođenja, ali srećom nisam vezan za kolica. Potpuno sam sposoban da sve radim sam i ne postoje nikakve prepreke da radim bilo koji posao u svojoj struci. Jedina sam osoba sa hendikepom koja je završila istoriju umetnosti, odnosno magistrirala na ovom fakultetu, ali me već 15 godina svi ignorišu, okreću glavu na drugu stranu kad im se javim. Mnogo su obećavali i ništa nisu ispunili – priča Mile Boca u svojoj ispovesti za „Politiku”.
Bocu i sve one sugrađane koji se suočavaju sa sličnim problemima obično nazivaju „osobama s posebnim potrebama”, pa mu izgleda da je to možda razlog što ne može da nađe posao ni približno u skladu sa svojim kvalifikacijama.
– Kao magistar istorije umetnosti mogao bih da radim u biblioteci, arhivima, institutima, muzejima, zavodu za zaštitu spomenika i u svim institucijama sličnog tipa. Diplomirao sam na Katedri za istoriju umetnosti u Beogradu 1998, a magistrirao 2008. Po oceni lekarske komisije Nacionalne službe zapošljavanja, utvrđeno je da nemam prepreke za obavljanje posla koji je u skladu s pozivom magistra istorije umetnosti. Da je tako, svedoči i činjenica da sam od aprila 2005. do novembra 2006. volontirao u Narodnoj biblioteci Srbije – objašnjava naš sagovornik.
Stupanjem na snagu Zakona o zapošljavanju lica s hendikepom 2010, Boca se ponadao da su se konačno stekli uslovi da se i on zaposli.
– Tako bi se moja situacija na egzistencijalnom, emotivnom i svakom drugom polju iz temelja promenila. No, do toga nije došlo. I pored toga što se u Zakonu govori o zapošljavanju jedne osobe s hendikepom na 24 uposlene, odnosno po jednoj na svakih sledećih 50, to je, izgleda, nemoguće ostvariti, jer država izdvaja samo za doprinose i penziono osiguranje. Drugo, sve državne ustanove radije su pristale da u budžet uplaćuju novac koji bi se koristio za otvaranje novih radionica u kojima bi se upošljavala lica sa hendikepom. Ali, sve ustanove u kojima sam aplicirao pravdale su se nepostojanjem slobodnih radnih mesta i nemogućnošću da mi isplaćuju lični dohodak – navodi Boca.
Od pre dve-tri godine pojavio se i dodatni „problem” – MMF, ali je Miletu već odavno sve jasno. Oguglao je već na sve izgovore i lažna obećanja.
– Od 2004. godine u više navrata obraćao sam se molbama i zahtevima brojnim institucijama, počev od Nacionalne službe za zapošljavanje, ali mi ni oni ne mogu pomoći, jer ne mogu da utiču na bilo koga da zaposli lice sa invaliditetom. Pisao sam institucijama kulture, muzejima, arhivima, galerijama, bibliotekama, zavodima za zaštitu spomenika. Pokušavao sam da doprem do nadležnih i putem interneta, ali i ličnim kontaktom, obijao pragove raznih institucija. Uzalud – objašnjava Mile.
Ustanove koje je država namenski organizovala sa zadatkom da uposle lica sa hendikepom uglavnom angažuju osobe sa osmogodišnjim ili srednjoškolskim obrazovanjem, najčešće zanatskog tipa, kao što su mašinbravari, zavarivači i slično, ističe ovaj magistar istorije umetnosti. Boca tvrdi da se u istom periodu u ustanovama kulture zaposlio veliki broj lica, ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima, uprkos „usklađivanju sa MMF-om”.
– Ne vidim objašnjenje zbog čega mi se uskraćuje zakonom proklamovano pravo na zaposlenje. Kucao sam i na vrata ministarstava kulture, ekonomije i regionalnog razvoja, pravde, prosvete i nauke, obraćao se zaštitniku građana, ljudima iz političkog života, pa i gradonačelniku, Skupštini grada... Ne znam šta još treba da uradim – kaže Mile Boca, koji, uprkos svemu, ne gubi nadu.
B. Bilbija
objavljeno: 13/04/2014
