Izvor: BKTV News, 26.Okt.2017, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ih napokon ne bismo svi videli: Vredne skulpture biće postavljene u centru grada (FOTO)
Skulpture Olge Jevrić krasiće preuređeni park "Proleće"u kome će se naći i fontana, zelena pergola, mini-stepenište sa ispisanim stihovima srpskih pesnika, dečje igralište.
Studentski trg, Kosančićev i Topličin venac – het trik su za Borisa Podreku, austrijskog arhitektu i Beograđanina po rođenju, koji je potpisao tri idejna rešenja za preuređenje najstarijeg javnog prostora u Beogradu, mesta na kome se nekada nalazila Narodna biblioteka koja je porušena u šestoaprilskom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << bombardovanju prestonice.
Otvoren Muzej savremene umetnosti u Beogradu, posetioci oduševljeni
Prostor od 3.700 kvadratnih metra oivičen ulicama Vuka Karadžića, Carice Milice i Topličin venac utopiće se u buduću pešačku zonu u centru grada i zamišljen je kao omaž Olgi Jevrić, vajarki i akademiku, najavljuje Podreka za list "Politika".U ovom parku se , za sada, nalazi samo spomenik Vojinu Popoviću poznatom po nadimku vojvoda Vuk, koji je podignut 1936.
FOTO: SANU
"Olga Jevrić bila je najveća srpska vajarka i zaslužuje da njene skulpture oplemene javni prostor, tim pre što takvih modernih umetničkih dela nema u Beogradu. Svaka kulturna nacija vodi računa da skulpturama savremenika ukrasi parkove, pešačke zone i na taj način ih učini vidljivim za prolaznike, a ne samo za ljude koji odlaze u muzeje i na izložbe. U otvorenim prostorima postiže se intimniji odnos između publike i skulpture", objašnjava Podreka, dopisni član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.
FOTO: SANU
Jevrićeva je svoja dela poklonila SANU, u čijoj zgradi se čuva njen legat sa 147 skulptura malog i srednjeg formata i zbirka je proglašena za nacionalno kulturno dobro.
FOTO: SANU
Milutin Folić, gradski urbanista, objašnjava da sa SANU postoji načelan dogovor da akademija ustupi vajarkina ostvarenja za park skulptura. On naglašava da Ulica Vuka Karadžića postaje deo pešačke oaze, a Carice Milice i Topličin venac biće otvorene za automobile i popločane kamenim kockama.
"Park neće biti betoniran, već će staze biti od kamene prašine, prirodnog materijala koji upija tečnost i nije nezgodan za hodanje po njemu", naglašava Folić dodajući da očekuje da će sređivanje parka početi u aprilu sledeće godine i da će biti okončano do jeseni.
FOTO: SANU
Olga Jevrić je rođena 29. septembra 1922. godine u Beogradu od oca Srbislava Jevrića, direktora Bankarsko-trgovačkog društva i majke Ane. Deda po ocu bio je sveštenik i prevodilac Damjan Jevrić.
FOTO: SANU
Diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara 1946, a na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića 1948, gde je i magistrirala 1949. Njeni radovi prvi put su viđeni na izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti i VII izložbi ULUS-a 1947. Godine 1949. upisuje Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Odlučujući uticaj na njeno stvaralaštvo imala je izložba Henrija Mura održana 1955. godine u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić.
FOTO: SANU
Njena izložba "Prostorne kompozicije", održana u galeriji ULUS 1957. godine, snažno je odjeknula na likovnoj sceni i okarakterisala ju je kao smelog i radikalnog umentnika. Ostala je upamćena kao prva, među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, koja je prekinula tradiciju predstavljanja stvarnosti, okrenuvši se suštini skulpture u kojoj je videla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Godine 1958. Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu kada je zapaža i strana likovna kritika.
FOTO: SANU
Za dopisnog člana SANU izabran je 1977, a 1983. za redovnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, a 1981. godine počinje rad na naučnom projektu Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti.
FOTO: SANU
U proteklih šest decenija, skulptorski opus Olge Jevrić izdvojio se autentičnim modernizmom. Njene skulpture poseduju univerzalna formalna i metaforička značenja izražena ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je ona stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika.
Preminula je u Beogradu, 10. februar 2014. godine.
.jpg)
