Izvor: B92, 25.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapušteni dimnjaci u zgradama
Beograd -- Samo 20 odsto dimnjaka u Srbiji se valjano održava, a 40 odsto požara je posledica njihove neispravnosti ili zapuštenih odvoda za ventilaciju.
Dvonedeljna gasna kriza primorala je jedan deo građana da privremeno založe zaboravljene peći na čvrsta goriva. Ako je donedavno bilo nezamislivo da se iznad nekog gradskog solitera zavijori veseli dim iz dimjaka, za vreme nestašice ruskog gasa, mnogi stanari višespratnica pitali su šta je alternativa centralnom grejanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i mogu li da posluže dimnjaci ako ih uopšte imaju.
"Teško. To godinama niko nije zvao ni održavao. Čisto sumnjam da ima dimnjaka u zgradama gde je centralno grejanje. Ima ventilacije ali ne može da se koristi dimnjak", smatra dimničar Blagoje Hadži Pešić.
Najveći broj dimnjaka u Beogradu je zapušten i dotrajao što može dovesti do požara i trovanja ugljen monoksidom.
Nije retkost da stanari dimnjačke kanale koriste da stave aspirator ili antenske kablove na šta nemaju pravo. Predviđeno je da sve stambene zgrade imaju dimnjak, ali u praksi se ni ta obaveza ne poštuje.
Zakon o dimničarstvu ne postoji od 90-ih, a danas ova oblast nije precizno regulisana. Iako mnogi misle da im ne treba dimnjak, nadležni u Ministarstvu podsećaju da je neophodan, jer u kriznim situacijama neophodna alternativa.
"Nije regulisano kao obaveza ali je logično da u stambenoj zgradi mora postojati rezervni način grejanja. Ja sam imala pitanje – ’šta će mi dimnjak kad ga ne koristiim’, a ja sam odgovorila – ’šta ce vam stepenice ako imate lift’", kaže Jasminka Pavlović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
U zemljma koje su uredile ovu oblast dimnjaci moraju biti ne samo izgrađeni, već i protivpožarno osigurani, sertifikovani, godišnje održavani i kontrolisani što kod nas nije slučaj.
"Nije precizirano ko može da obavlja ovu delatnost, ko može da ima licencu, kako su uređene koncesije, da li je izvodiljivo pokrivanje broja dimnjaka i zahteva na terenu. Ako imate u Beogardu 300.000 dimnjaka, onda se tačno zna šta fizički i koliki broj dimničara to može da servisira", objašnjava Milan Mihajlović iz kompanije "Šidl".
U Beogradu u samo jednom komunalnom preduzeću radi 90 dimničara, a dosta gradova u Srbiji uopšte i nema dimničare. Oni kažu da je interesovanje za ovaj posao slabo a najmlađi odžačar došao je pre nekoliko godina jer mu se otac bavio istim poslom.
