Izvor: Politika, 21.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapušten sistem besplatne pravne pomoći

Najčešći korisnici usluga, koje se nude samo pri opštinama ili nevladinim organizacijama, jesu samohrane majke, izbeglice i Romi

Besplatna pravna pomoć u Srbiji za sada postoji samo pri opštinama i u nevladinim organizacijama, dok je država tek počela da radi na institucionalizaciji sistema na nacionalnom nivou. Informisanje građana o ovoj mogućnosti neophodno je i zato što je, govori iskustvo, najviše koriste oni koji su „učeni” da kriju svoju muku i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upozoravani da na njihovu stranu neće stati niko, a ponajmanje država i njeni sudovi.

Prema podacima Fonda za pravnu pomoć Programa za razvoj UN (UNDP) koji podržava razvoj besplatne pravne pomoći u Srbiji, nju mahom traže samohrane majke zaposlene na određeno vreme, koje je potrebno zaštititi od porodičnog nasilja ili im posle razvoda obezbediti staranje nad decom, izdržavanje od bivšeg supruga ili pravičnu podelu bračne imovine. Osim njih, utisak je Zorice Filipović iz službe besplatne pravne pomoći opštine Novi Beograd, do pre nekoliko godina bilo je i mnogo više onih koji su se žalili na kršenje ugovora o radu.

– Istovremeno sa zasnivanjem radnog odnosa ljudi su primorani da potpišu blanko zahtev za raskidanje radnog odnosa. Kada ih otpuste, mi smo praktično nemoćni. Sve manje takvih dolazi, možda zato što se to ređe dešava, možda zato što su radnici obeshrabreni da se usprotive – kaže Filipovićeva.

Posle porodičnog prava, najviše problema ovim ljudima zadaju pravo na imovinu, na stanovanje ili na penzijsko i invalidsko osiguranje. Suprotno obilju raznolikih problema, u opštinskim službama pomoći ima malo zaposlenih, najčešće jedna ili dve osobe, pa su primorani, protivno profesionalnim običajima, da postanu stručnjaci za sve ostale oblasti prava. Sami upoređuju propise, proučavaju nove zakone, raspituju se za iskustva kolega i istražuju praksu sudova.

– Ministarstvo pravde je organizovalo šestomesečnu obuku za sudije kako bi naučili da primenjuju Porodični zakon, dok se nas iz opštinskih službi besplatne pomoći, mada one postoje već 30 godina, niko nije setio. Oslanjamo se jedni na druge, umesto da nas sistem priprema da obavljamo ovaj posao – negoduje Snežana Dželetović iz službe opštine Čukarica.

Osim što moraju odlično da poznaju gotovo sve oblasti svoje struke, pravnici na raspolaganju osobama u besparici ponekad su prinuđeni da strankama budu psihoterapeuti, staratelji i prijatelji. Nije redak slučaj da ljudi ne poznaju svoja prava, pa se naljute kada saznaju da se za njih ništa ne može učiniti. Drugi jedva razumeju kada im se objasni šta im je najpametnije da preduzmu, ali nauče napamet uputstva pravnika i veoma su zahvalni za dobijenu podršku. Prisustvo psihologa je blagotvorno na svakoga ko dospe u situaciju da mora da traži besplatnu pomoć od pravnika i bezuslovno neophodno za rad sa traumatiziranim žrtvama nasilja, objašnjava Lejla Ruždić-Trifunović iz Službe za pravnu i psihosocijalnu pomoć žrtvama porodičnog nasilja u opštini Zvezdara.

Žrtve porodičnog nasilja samo su jedna od grupa koje u mnogim državama priznaju za korisnike već po prirodi njihovih nevolja, izazvanih okolnostima van njihove moći, zbog čega se smatra da su države dužne da na svoj trošak porade na poboljšanju njihovog života. U Srbiji, ostale grupe su najčešće Romi i izbeglice.

– Umesto da im se izvod dostavi poštom, ljudi koji su ostali bez krova nad glavom i dinara u džepu donedavno su morali da putuju u južne opštine, gde su pohranjene matične knjige sa Kosova, da plaćaju povratnu kartu i višednevni boravak i druge izdatke, koje smo na kraju preuzimali mi. Pomaganje izbeglicama znači proučavanje legislative sada drugih država i hrpu zahteva za povrat imovine, žalbi na negativna rešenja i raznih drugih troškova – navodi Ivanka Kostić, izvršni direktor „Praksisa”, nevladine organizacije koja pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama.

Koliko će novca biti potrebno za čitav sistem besplatne pravne pomoći kada bude uzdignut na državni nivo, niko ne ume za sada da kaže. Obračun zavisi od broja potencijalnih korisnika, koji će, na osnovu podataka UNDP, biti poznat ovog meseca.

– Pravo na pomoć ne bi trebalo da imaju samo primaoci socijalne pomoći, jer oni sa malo višim platama i dalje nemaju dovoljno duboke džepove za advokata. Stav Ministarstva pravde je da u početku korisnici ne treba ništa da plaćaju. Kada poraste standard, oni će sufinansirati sistem. Srbija ima više stanovnika od Hrvatske i svakako će nam biti potrebno više novca od 23 miliona kuna (oko tri miliona evra), koliko su oni odvojili za prvu godinu državnog institucionalizovanja besplatne pravne pomoći – rekao je Slobodan Homen, pomoćnik ministra pravde.

Pre raspisivanja izbora najavljivano je da će uskoro biti završen nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Planirano je da u skupštinsku proceduru uđe na jesen. Zakon nije politički i nema razloga da ga parlament odlaže, nadaju se u opštinskim službama i nevladinim organizacijama. Do tada će opštinske službe, kojih nema dovoljno, tavoriti na mršavim budžetima, dok će se nevladine organizacije dovijati za međunarodne donacije.

Vladimir Vukasović

[objavljeno: 22/06/2008]

Nastavak na Politika...