Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o vanrednim situacijama
Saveti građanima :
Predlogom zakona o zaštiti i spasavanju, koji je nedavno ušao u skupštinsku proceduru, prvi put se u Srbiji definiše pojam vanredne situacije. Ona obuhvata sve elementarne nepogode, tehničke i tehnološke nesreće, dejstva opasnih materija i epidemije, rečju, sve nesreće koje su takvih razmera da mogu da ugroze život ljudi i prouzrokuju veliku materijalnu štetu.
Predrag Marić, savetnik ministra zadužen za rad Sektora za zaštitu i spasavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u MUP-u Srbije, kaže za "Politiku" da je Predlog zakona o zaštiti i spasavanju osnova za uspostavljanje sveobuhvatnog sistema zaštite u vanrednim situacijama, jer se ovako u potpunosti uređuje oblast zaštite i spasavanja građana i imovine od elementarnih nepogoda, kao i tehničko-tehnoloških i bioloških nesreća. Prema njegovim rečima, široka definicija pojma ostavlja prostor nadležnima da u svakoj nepredvidivoj situaciji koja to zahteva, proglase vanredno stanje.
– Ovaj zakon, za razliku od važećeg Zakona o zaštiti od elementarnih nepogoda, precizira ko i pod kojim uslovima je nadležan za proglašavanje vanredne situacije – kaže Marić. – Vanredna situacija proglašava se odmah posle saznanja da postoji neposredna opasnost od njenog nastupanja. Dakle, čim nadležni organi dobiju odgovarajuće podatke koji pouzdano ukazuju da će do nje sigurno doći. Samo u izuzetnim slučajevima, kad je priroda nepogode takva da je nije moguće predvideti, recimo tehnički i saobraćajni udesi, kao i određene vrste eksplozija, vanredna situacija može da se proglasi i posle njenog nastupanja.
Zakonom je do detalja definisano ko, šta, gde, kada i kako obavlja u slučaju proglašavanja vanredne situacije. Ideja je da kičma sistema bude Sektor za zaštitu i spasavanje koji, prema rečima našeg sagovornika, već funkcioniše u okviru MUP-u Srbije. Osim toga, zakon predviđa i formiranje kriznih centara.
–U novom konceptu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama značajan je lanac komandovanja. Zaštitom upravljaju opština, odnosno Republika Srbija preko svojih organa i kriznih centara, a rukovodi im Sektor za zaštitu i spasavanje. Praktično to izgleda ovako: krizni centri naređuju da se svi učesnici u zaštiti i spasavanju stave na raspolaganje sektoru, koji neposredno učestvuje u akciji, preuzima rukovođenje i naređuje preduzimanje odgovarajućih mera. Krizni centri sarađuju međusobno, niži izveštavaju više o ukupnom stanju i preduzetim merama. Sarađuje se po potrebi i sa Vojskom Srbije – objašnjava Marić.
Da bi to moglo da funkcioniše baš kako je i zamišljeno, uvodi se jedinstveni operativni centar u koji će se slivati svi podaci vezani za vanredne situacije i koji će, praktično, objedinjavati sve aktivnosti zaštite.
– Jedinstveni operativni centar će se baviti rukovođenjem u kriznim situacijama. U njemu će raditi ljudi koji će 24 časa biti mobilni, što znači da istog trenutka kada se nešto dogodi mogu da odu i na odgovarajući način pruže svu neophodnu pomoć. U smislu uspostavljanja komunikacije koja bi bila dvadesetčetvoročasovna, za službu bi, osim vatrogasaca, bili vezani i spasioci, alpinisti, ronioci, Hitna pomoć, Crveni krst – objašnjava Marić.
O neophodnosti donošenja jednog ovakvog zakona svakako govore stravična saobraćajna nesreća na Žabaljskom mostu, kada se autobus survao u Tisu, poplava u selu Jaša Tomić, kao i nedavna eksplozija u vojnom skladištu u Paraćinu.
– Zakon bi omogućio pravovremeno reagovanje, kao i organizovan i sveobuhvatan pristup svih nadležnih službi u sličnim situacijama – zaključuje Marić.
-------------------------------------------------------------------------
Članovi republičkog kriznog centra
Republički krizni centar bio bi sastavljen od članova vlade, koji bi po pravilu trebalo da budu ministri resora u oblasti saobraćaja, poljoprivrede, vodoprivrede, komunalnih delatnosti i zdravlja, kao i rukovodioci jednog broja posebnih organizacija. To bi trebalo da budu direktori Republičkog seizmološkog zavoda, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zatim direktori republičkih javnih preduzeća u oblasti saobraćaja, šumarstva i vodoprivrede, kao i rukovodioci drugih organizacija čiji su poslovi vezani za zaštitu ljudi i imovine.
D. Vukosavljević
[objavljeno: 15.11.2006.]
