Izvor: Danas, 10.Jul.2015, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeni svi skupovi u Beogradu povodom Srebrenice
Beograd - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je juče da je MUP, posle bezbednosne i operativne procene, zabranio sve skupove koji su bili planirani za danas u Beogradu ispred zgrade Skupštine Srbije. Povodom 20. godišnjice genocida u Srebrenici, za danas je ispred Skupštine Srbije bio najavljen skup "7.000", na inicijativu 40 nevladinih organizacija. Svoje pristalice su u isto vreme i na istom mestu pozvali na protest i Srpska radikalna stranka, kao i više desničarskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << organizacija.
Stefanović je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je bilo zakazano pet skupova i to Srpskog sabora Zavetnici, Inicijative mladih za ljudska prava, udruženje građana Dveri, Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih i građanina Nikole Aleksića.
- Bilo je mnogo neodgovornih izjava koje unose haos, pozivaju na netrpeljivost i očigledno mnogo neodgovornih ljudi kojima nije bilo u interesu bezbednost Srbije, već samo da ispune svoje lične ciljeve, ukazao je Stefanović. Za Ministarstvo unutrašnjih poslova je bitna bezbednost svih građana, naglasio je Stefanović. On je poručio da MUP neće dozvoliti haos na ulicama.
- Upozoravam sve one koji razmišljaju da dođu da policija neće tolerisati bilo kakvo okupljanje, rekao je Stefanović.
"Zabranom organizacije akcije Sedam hiljada institucije Republike Srbije onemogućile su da se u Beogradu oda počast žrtvama srebreničkog genocida. Ovim potezom država je poslala jasnu poruku da proces suočavanja sa nasleđem ratne prošlosti u Srbiji ne postoji i da u javnosti nema prostora u okviru kojeg može da se govori o masovnim kršenjima ljudskih prava na prostoru bivše Jugoslavije", ističe se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava.
Navodi se da su skup zabranile institucije "iste one države koja je 2007. godine presudom Međunarodnog suda pravde proglašena krivom zato što nije uradila ništa kako bi genocid u Srebrenici sprečila".
"Jasno je da zabrana skupa Sedam hiljada nema nikakve veze sa nemogućnošću institucija da obezbede skup. Odlukom se šalje poruka da država ne želi da omogući građanima i građankama Srbije da javno iskažu neslaganje sa politikom koja je 90-ih godina dovela do krvavih ratova. Zabranom okupljanja ispred Narodne skupštine Republike Srbije Vlada je obesmislila i prisustvo premijera Aleksandra Vučića komemoraciji u Potočarima. Njegov odlazak u Srebrenicu gubi na značaju činjenicom da su institucije države čiji je on premijer zabranile građanima i građankama da u javnom prostoru odaju počast stradalima u jedinom genocidu na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata", zaključuje se u saopštenju Inicijative mladih.
Nevladina organizacija Žene u crnom održala je juče performans ispred zgrade Predsedništva, na Andrićevom vencu, posvećen danu sećanja na zločin u Srebrenici.
Žene u crnom u tišini su nosile 20 ogledala kojima su želele da poruče da "Srbija u ogledalu vidi Srebrenicu i zato 20 ogledala u 20 godina". Nosile su transparente s natpisima "Odgovornost", "Solidarnost", "Pamtimo", i "11. jul, dan sećanja na genocid u Srebrenici - proglasite!".
U proglasu koji je pročitan na skupu Žene u crnom pozivaju državne organe da prekinu ćutanje i proglase 11. jul "danom sećanja na genocid u Srebrenici", jer su to, kako navode, utvrdili i Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.
"Nehumano je i nerealno uskraćivati dostojnu poštu žrtvama", navodi se u proglasu Žena u crnom.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo je istakla da je “zabrana javnog žaljenja za izgubljenim životima nemoralna i ponižavajuća'', dok je Milan Antonijević iz JUKOM-a na svom Tviter nalogu napisao - "Zabrana "7.000", sloboda okupljanja - ocena za Srbiju nula, dajte odluku, pa da podnosimo žalbu". Na Tviteru se oglasio i poslanik Demokratske strane Dragan Šutanovac, koji kaže da “zabraniti nenasilan skup zbog huligana i nasilnika nije ništa drugo do kapitulacija''. On je naveo da je “vreme za ostavke, jer policija u Srebrenici može da obezbedi Vučiću bezbedan dolazak, a MUP RS ne može da obezbedi skup u Beogradu”.
Predsednik Pokreta Dveri Boško Obradović pozdravio je odluku MUP-a o zabrani, kako je naveo, antisrpskog skupa #sedamhiljada ispred Skupštine Srbije.
Obradović je dodao da nije jasno zašto su istovremeno zabranjeni i sutrašnji skupovi posvećeni sećanju na srpske žrtve.
Mašić: Hteli smo da odamo poštu stradalima
Novinar Dušan Mašić, koji je inicirao akciju "7.000", na konferenciji za novinare u Kući ljudskih prava u Beogradu rekao je da je za 2,5 meseca, od kada je pokrenuo akciju, bilo mnogo pretnji, i naglasio da nije znao da će u međuvremenu biti spor oko rezolucije Saveta bezbednosti UN i hapšenje Nasera Orića.
- To su stvari koje su ovu priču gurnule u neželjenom smeru, jer je moja iskrena želja bilo samo to da odamo poštu stradalima pre 20 godina, rekao je Mašić. On je svima koji postavljaju pitanja zašto se govori samo o žrtvama Srebrenice, odgovorio da pomirenje ide u tri koraka.
- Prvi je poštovanje žrtava drugog naroda, drugi da motivišemo ljude u Sarajevu i Zagrebu da pokrenu slične inicijative i treći da svi zajedno odamo počast svim žrtvama rata u bivšoj Jugoslaviji, objasnio je Mašić. D. D.
SANU: Odbor da ispita razloge rata
Beograd - Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) najavio je juče, prateći tok političkih događanja o rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, da će Predsedništvu SANU predložiti formiranje posebnog odbora koji bi se bavio izučavanjem razloga i okolnosti koje su dovele do ratnih sukoba na prostorima Jugoslavije. U saopštenju se navodi da Izvršni odbor SANU smatra da je "našim građanima i državi" najpotrebnije utvrđivanje i suočavanje sa istinom, do koje ćemo sami doći. "Naš stav je posebno pojačan zahtevom predlagača da njihove zaključke bespogovorno interiorizujemo i uključimo u obrazovni proces, navodi se u saopštenju. Izvršni odbor će predložiti Predsedništvu SANU formiranje posebnog odbora koji bi se bavio izučavanjem razloga i okolnosti koje su dovele do Srebrenice, kao i događanja i toka prethodnih ratnih sukoba na našim prostorima, čiji bi rad bio zasnovan na metodologiji moderne istoriografije i postojećim dokumentima i bio bi otvoren za uvid i svaki oblik stručno-naučne kritike ili predloga, ma sa koje strane dolazili.
"Izlišno je da navodimo koliko se gnušamo zločina činjenih samo zbog etničke odrednice žrtava i smatramo da je teški put ka rasvetljavanju činjenica i približavanju istini najmanji zajednički imenitelj našeg duga prema nevinim žrtvama”, ukazuje Izvršni odbor SANU. D. D.
