Izvor: Politika, 03.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabava za masu, trauma za dete
Jedna "mama" je naredila deci da gledaju španske serije, druga se nije ustezala da mališana nazove budalom, a treća je kao zabavu uvela imitiranje pevačica iz "Grand parade"...
Novi televizijski rijaliti šou pod nazivom "Menjam ženu", čiji je koncept zasnovan na ideji da dve porodice razmene žene, koje šest dana provode u novoj porodici, i koji je motivisan idejom da će smehotresne situacije izazvati reakcije na nova pravila koja u porodice uvode "nove" žene, prvi put >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvodi mališane kao sporedne glumce u TV sapunici. Međutim, osim što su se svojski potrudile da budu na visini zadatka, odnosno scenarija rijaliti šoua i da od srca nasmeju auditorijum, neke mame su unele priličnu zbrku u živote svojih "novih" porodica.
Tako je jedna mama došla na ideju da popodneva mališana ispuni obaveznim gledanjem španskih serija, objašnjavajući svoj koncept vaspitanja rečima "Pa neću valjda da ih teram da uče kad je toliko nezaposlenih na birou rada". Druga mama je zabranila dečaku njegovu omiljenu "vannastavnu" aktivnost – pecanje, treća je kao porodičnu razbibrigu uvela imitiranje pevačica iz "Grand parade", četvrta je insistirala na činjenici da dete pojede obrok koji mu se ne sviđa, peta se nije ustezala da dete pred TV kamerama nazove budalom...
Mama nema alternativu
Većina televizijskog auditorijuma primećuje da neki od mališana ovu igrariju doživljavaju kao dobru zabavu i da su oduševljeni činjenicom što ne moraju da rade domaće zadatke i nameštaju svoj krevet pre odlaska u školu. Međutim, pažljivijem oku TV gledalaca nije promakla činjenica da su neki mališani vidno zbunjeni pojavom nove "tete" na pozornici njihovih života, a neki od njih neretko dođu do granice suza kada nova mama pretera sa treniranjem strogoće.
I dok autori ovog "rijaliti šoua" objašnjavaju da emisije koje su bazirane na konceptu ulaska TV kamera u intimnost domova imaju veliku gledanost, psiholozi skreću pažnju na činjenicu da deca koja nose sporedne uloge u ovoj televizijskoj kvazikomediji, dešavanja u novoformiranom pozorištu u njihovom domu mogu da dožive veoma tragično, jer jednostavno nemaju kapacitet da razumeju šta se dešava i zašto im se život okrenuo – naglavačke.
"Dete tinejdžerskog uzrasta može da shvati da je sve to igra, ali dete predškolskog uzrasta to apsolutno nije u stanju da razume. Za to dete prvu i najveću traumu predstavlja činjenica da nema njegove mame, drugu traumu izaziva objašnjenje da je u njegov život ušla nova mama, a treću činjenica da ta nova mama uvodi nov koncept vaspitanja i nova pravila ponašanja. Ako imamo na umu da je za dete predškolskog uzrasta najvažnija izvesnost da su osobe i stvari koje postoje u njegovom životu stalnog karaktera i da je najvažnija osoba u tom svetu njegova mama koja nema alternativu, onda može da se nasluti veličina traume koju dete može da doživi kada u njegov život uđe surogat mama. I to u pratnji gomile nepoznatih osoba televizijskih reditelja, kamermana, rasvetljivača i organizatora koji po njegovom domu razvlače gajtane, postavljaju kamere, ogromne reflektore i ostalu opremu za snimanje", objašnjava psiholog Maja Petrović.
Naša sagovornica skreće pažnju na činjenicu da dete predškolskog uzrasta ne može da razume da su mama i tata zajedno režirali tu predstavu i naglašava da ono ne zna da li će se mama vratiti – ono se oseća napušteno zato što mu je mama oduzeta, a umesto mame u njegov život je ušla neka nova žena i to sa gomilom novih osoba koje remete njegovu svakodnevicu. Jedina veza deteta sa "starim" životom je tata koji bespogovorno sluša nepoznatu ženu, odnosno novu "mamu". A na pitanje – kako dete može da se oseća pored surogat-mame, naša sagovornica odgovara – uplašeno, potišteno, napušteno i ljuto.
Sa ili bez posledica
Maja Petrović skreće pažnju na činjenicu da uvođenje novih vaspitnih stilova i pravila ponašanja u život dece može da bude zbunjujuće i kontraproduktivno, jer nakon takvog iskustva dete može da shvati da postoje mame kod kojih je dozvoljeno sve i koje nemaju nikakvih zahteva. Primera radi, ako njihova mama insistira da se zubi peru posle svakog jela, da se odmah urade domaći zadaci nakon povratka iz škole, da se odlazi na spavanje u određeno vreme, a kod "nove" mame ta stroga pravila ne važe, onda dete dolazi do zaključka da postoje mame koje sve dozvoljavaju i postavlja se pitanje da li će dete slušati staru mamu kada se vrati sa "službenog puta".
Važi i obrnuto – ako je surogat-mama stroža od biološke majke nova disciplinska pravila mogu da izazovu traumu kod deteta.
– Mislim da u ovakvim emisijama ne treba da učestvuju deca koja se nikada nisu odvajala od majke, mališani koji imaju bilo kakve strahove, koja su ranjivija u odnosu na svoje vršnjake ili imaju bilo kakve psihološke probleme – zaključuje Maja Petrović.
Dr Nada Korać, psiholog i autor knjige "Nevidljivo dete", koja se bavi statusom dece u medijima, objašnjava da autori emisija u kojima se pojavljuju mališani moraju ispoštovati neka pravila, a u konkretnom slučaju to znači da se pre svega moraju strogo definisati starosne granice.
– Mislim da je apsolutno nedopustivo da se deci predškolskog uzrasta mama oduzima na nedelju dana. Takođe, smatram da deca ne smeju biti izložena neprimerenom tretmanu od strane surogat-majke, odnosno ne smeju biti vređana, ponižavana, kažnjavana i maltretirana u bilo kom smislu – ističe Nada Korać.
Vesna Dejanović, direktor Centra za prava deteta, objašnjava da učešće dece u ovakvim emisijama nije samo pitanje kršenja njihovih prava, već je pitanje etike i psihologije, a pre svega – odgovornosti roditelja.
"Mi krupnim koracima ulazimo u doba u kome mediji ulaze duboko u sferu privatnosti i sve nas pretvaraju u voajere. Centar za prava deteta, baš kao i društvo u celini, nema zakonske mehanizme da decu zaštiti od samovolje roditelja. Mi ne znamo kako teče proces pripreme porodice za snimanje ovakve emisije, ali ono što vidimo jeste da su roditelji pristali da intimni život svoje porodice izlože javnosti i da svoju decu izlože eksperimentu. Moramo da verujemo da su oni to učinili rukovođeni idejom da će deca taj eksperiment "preživeti" i da on neće ostaviti posledice", zaključuje direktorka Centra za prava deteta.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 03.11.2006.]
