Izvor: Press, 27.Nov.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za život treba samo evro na dan
Slovenački farmaceut Aleš Čerin je na jedan dan bio najpoznatiji čovek na svetu, jer je dokazao da je sasvim lako prehraniti se za samo jedan evro dnevno
Njegova priča je dobila neverovatan publicitet i počeo je lov svetskih medija na Slovenca koji je pronašao način da se pobedi glad.
- Dosta novinara me opseda poslednjih dana, drago mi je da je došao i neko iz Srbije - rekao nam je Čerin dok nas je čekao ispred svoje kuće u ljubljanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << naselju Bizovik. Tu nas je dočekalo i prvo iznenađenje. Čerin živi u prostranoj kući u lepom kraju, sa velikim travnjakom. Ima ženu i četvoro dece. Dok nas je dočekivao, pratio je suprugu na posao, a i sam je zadovoljan svojim poslom farmaceuta. Uopšte ne izgleda kao neko ko bi razmišljao na nivou jednog evra dnevno. Prvo što nam je palo na pamet jeste da se radi o slovenačkom mentalitetu.
Večera košta 0,592 evra
- Znam da naš mentalitet nije baš isti, ali i za nas Slovence na Zapadu često kažu da smo „fleksibilni Balkanci". Ovde se uopšte ne radi o uštedi. Počeo sam da razmišljam o tome kako da pojednostavim svoj život. Živimo u potrošačkom društvu, gde niko ne razmišlja o tome šta mu je zaista potrebno za život. Samo kupujemo i trpamo u sebe. Čitao sam priču koliko se pojede hrane u raznim zemljama širom sveta. Prosečna porodica u Nemačkoj pojede za nedelju dana 400 evra, a prosečna porodica u Čadu samo jedan evro. Razmišljao sam da li bi u Sloveniji neko mogao da živi za jedan evro. Jasno je da ne može. Stavio sam na papir i video da trošim oko pet evra dnevno, a ja se inače hranim zdravo. I to je za Sloveniju premalo, i tada sam odlučio da napravim eksperiment, da vidim da li je moguće da se preživi s jednim evrom, i vidite da je moguće - kaže Čerin.
Detaljno je vodio dnevnik hrane koju unosi u sebe, u najsitnije decimale je računao kalorije, proteine i ugljene hidrate i, naravno, cenu.
- Važno je samo da se čovek zamisli koliko novca troši kupujući nešto u prodavnici, što može sam da napravi. Ja imam drvo sa šljivama i jabukama, koje su trulele jer je sve mrzelo da ih pokupe - priča nam Čerin dok nam pokazuje bašticu iza kuće gde gaji razno voće i povrće.
Kako nam kaže, u dnevnu kalkulaciju nije unosio troškove rada u bašti, a za svaku stavku svojih obroka računao je tačno u hiljaditi deo evra koliko ga košta. Tako nam je pokazao svoj tipičan doručak od 0,382 evra, koji sadrži mleko, sir, hleb i slatko. A potom i „jaču" večeru, koja je koštala 0,592 evra. Kaže, tog dana je bolje večerao jer nije stigao da ruča zbog obaveza na poslu. Ta večera sadrži 74 grama svinjetine, pasulj, luk, ulje, jabukovo sirće i na kraju jabuku za dezert. Vidimo i da u kalkulaciji „hleb" piše 64 grama koji koštaju 0,02 evra.
- Hleb spremam sam. Sve što mogu proizvedem sam. Voće, povrće, mleko i sir kupujem direktno kod ljudi koji proizvode, jer je tamo jeftinije. Ovde kod nas u Sloveniji, a pretpostavljam da je tako i u Srbiji, ljudi često znaju da kažu da im se ne isplati da sami spremaju. To nije tačno. Prijatelj mi je dao aparat za merenje potrošene struje i tačno sam vodio evidenciju koliko struje potrošim na spremanje hrane. Došao sam do podatka da je hleb koji sami napravimo tri puta jeftiniji od kupovnog. Živimo u svetu gde najveći deo novca trošimo na hranu, što je potpuno besmisleno. Na to su nas naterale velike korporacije sa promocijom potrošačkog načina života - priča Čerin.
Unosi dovoljno kalorija
Kaže da je jedan dan tokom eksperimenta išao na planinarenje, i tada zbog umora na hranu potrošio 1,40 evra. Uz smeh dodaje da se i „običnim" danima opušta i zna da potroši čak 1,16 evra. Najvažnije je, kako kaže, da je svaki dan unosio kalorija koliko mu treba.
- Poenta mog eksperimenta je da se povuče granica fizioloških potreba. Ja sam svaki dan unosio tačno kalorija koliko je potrebno i to u idealnom promeru proteina i ugljenih hidrata. Za čoveka srednjih godina dnevno je potrebno 2.830 kalorija. Ja sam u proseku dnevno trošio 1,002 evra i unosio 2.944 kalorije, što je više nego dovoljno za čoveka koji se tri puta nedeljno bavi fizičkim aktivnostima kao ja. Ne promovišem asketski život, nego da svaki čovek postavi granicu koliko mu je neophodno da živi, pa da na to umereno dodaje luksuz. Međutim, ovakav pristup je naporan. To je birokratski posao. Moraš da premeravaš i izračunavaš šta i koliko hrane uzimaš, mnogo je tu olovke i digitrona. Ja čak i ne kažem da treba ovako da se živi. Ali bih voleo da ljudi na osnovu mog iskustva razmisle o tome na koji način žive - kaže nam Čerin, koji će nastaviti da živi za jedan evro dnevno, a novac koji je uštedeo za ova dva meseca dao je katoličkoj misiji u Madagaskaru.
