Izvor: RTS, 15.Jun.2015, 11:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov (15. jun 2015)

Industrijalac i filantrop, guverner Narodne banke Kraljevine Srbije, Đorđe Vajfert rođen na današnji dan 1850. godine. Petar Prvi Karađorđević 15. juna 1903. godine izabran za kralja Srbije. Bitka na Sutjesci, u Drugom svetskom ratu, završena na današnji dan 1943. godine.

Industrijalac i filantrop, guverner Narodne banke Kraljevine Srbije, Đorđe Vajfert rođen je 15. juna 1850. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vajfert je osnovnu školu i realku završio u Pančevu, gimnaziju u Pešti, a u Vijenstefanu kod Minhena Gospodarsko - pivarsku akademiju. Po završetku školovanja nastavio je porodičnu pivarsku tradiciju. Godine 1873, otvorio je na padinama Topčiderskog brda veliku i modernu pivaru. Pošto strancima, a Vajfert je bio Nemac, nije bilo dozvoljeno da imaju nepokretnosti, istupio je iz austro - ugarskog podanstva i primio srpsko državljanstvo. Pančevačku pivaru nastavio je da vodi njegov otac Ignjat. Vajfert je finansirao istraživanja rudnog blaga u Srbiji, u Kostolcu, borskim rudnicima, kao i rudniku žive na Avali. Bio je veliki kolekcionar. Svoju numizmatičku zbirku od 14.000 eksponata poklonio je Beogradskom univerzitetu. Muzej grada Beograda od njega je na poklon dobio kolekciju od 250 gravira, karata i slika glavnog grada. Bio je i veliki dobrotvor. Poklonio je zemljište na kome se danas nalazi bolnica "Doktor Dragiša Mišović", a pomogao je i njenu gradnju. Osnivač je Fonda za brigu o ratnim invalidima, a sam je učestvovao u srpsko - turskim ratovima. Kao istaknuti industrijalac i finansijer, izabran je 1890. godine za guvernera Narodne banke Kraljevine Srbije. U novoj državi Kraljevini SHS ponovo je guverner od 1920 - 1926. godine. Jedan je od osnivača Beogradske zadruge i prvi predsednik Industrijske komore. Umro je 1937. godine u Pančevu i sahranjen u katoličkoj crkvi Svete Ane, koju je za života podigao. Proglašen je za počasnog građanina Pančeva, a njegov lik krasi novčanicu od 1.000 dinara.
Na današnji dan 1903. godine Petar Prvi Karađorđević izabran je za kralja Srbije. Karađorđev unuk, Petar Karađorđević, školovao se u Beogradu, Ženevi i Parizu. Završio je najviše francuske vojne škole u Sen Siru i Mecu. Kao učesnik u Francusko - pruskom ratu odlikovan je najvišim francuskim ordenom "Legije časti". U Parizu mu je, 1936. godine, podignut spomenik, a takođe i jedna avenija, koja se uliva u Jelisejska polja nosi njegovo ime. Pod imenom Petar Mrkonjić, komandovao je ustaničkim odredom u Bosansko - hercegovačkom ustanku protiv Turaka, 1875. godine. Posle "Majskog prevrata" i ubistva Aleksandra Obrenovića, Narodna skupština ga je izabrala za kralja Srbije, 15. juna 1903. godine. Krunisan je u Sabornoj crkvi u Beogradu, a miropomazan u manastiru Žiča, po ugledu na Nemanjiće. Vladavina Petra Karađorđevića bila je obeležena razvitkom građanskog parlamentarizma, brzim privrednim i kulturnim napredovanjem Srbije i spoljnopolitičkom orijentacijom ka saradnji sa Francuskom, Velikom Britanijom i Rusijom. Bio je vrhovni komandant srpske vojske u dva Balkanska rata, kojima je Srbija uvećala svoje teritorije, a kralj Petar je ovenčan titulom "Oslobodilac". Pod pritiskom oficirskih krugova iz "Crne ruke" preneo je vršenje kraljevske vlasti na prestolonaslednika Aleksandra, 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata odlazio je na prve linije fronta, a sa svojom vojskom i narodom povlačio se preko Albanije na Krf. U Beograd se vratio 1919. godine i, iako još nominalno kralj, nije imao uticaja na vođenje državnih poslova. Umro je u svom vojničkom krevetu u vili na Senjaku 1921. godine, a sahranjen je u Crkvi na Oplencu, koju je podigao 1912. godine. "Čika Pera", kako ga je njegov narod zvao, bio je jedan od najpopularnijih srpskih vladara, upamćen po rodoljublju, hrabrosti, humanosti i, za jednog kralja, neuobičajeno skromnom načinu života. Petar Karađorđević bavio se i prevođenjem. Preveo je na srpski delo "O slobodi", engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.
1215. - Potpisana "Velika povelja sloboda" (Magna Carta Libertatum), prvi pisani ustavni akt u Engleskoj i svetu uošte
1502. - Đenovski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio ostrvo Martinik
1749. - Rođen Georg Jozef Vogler, nemački kompozitor (Vircburg, 15. 06. 1749 - Darmštat, 06. 05. 1814)
1843. - Rođen Edvard Grig, norveški kompozitor, pijanista i dirigent (Bergen, 15. 06. 1843 - Bergen, 04. 09. 1907)
1847. - U Beogradu osnovano prvo đačko udruženje u Srbiji - "Družina mladeži Serbske"
1862. - Sukob srpske policije sa turskim vojnicima kod Čukur - česme, u spomen na taj događaj, koji se zbio na praznik Trojice, ustanovljen je Dan policije Srbije
1874. - Rođena Zona Zamfirova (Jevrosima Kijametović-Grbić), junakinja istoimenog romana Stevana Sremca (Priština, 15. 06. 1874 - Beograd, 22. 11. 1952)
1900. - Rođen Vladislav Ribnikar, arhitekta, političar i novinar, prvi direktorPolitike i Tanjuga (Beograd, 15. 06. 1900 - Beograd, 01. 12. 1955)
1900. - Rođen Stanislav-Staša Beložanski, slikar i scenograf (Beograd, 15. 06. 1900 - Beograd, 03. 1992)
1903. - Osnovana kompanija "Ford" u Detroitu
1907. - Počela Druga haška mirovna konferencija (trajala do 18. 10. 1907)
1927. - Rođen Hugo Prat, strip-crtač (Rimini, 15. 06. 1927 - Lozana, 20. 08. 1995)
1943. - Završena bitka na Sutjesci u Drugom svetskom ratu
1945. - Izašao prvi broj lista Ruske slovo na rusinskom jeziku
1953. - Rođen Slavoljub Muslin, fudbaler i trener (Kragujevac, 15. 06. 1953)
1977. - Održani prvi slobodni parlamentarni izbori u Španiji posle 41 godine Frankove diktature
1994. - Umro Janko Brašić, slikar-naivac (Oparić, 09. 01. 1906 - Oparić, 15. 06. 1994)
1994. - Umro Manos Hadžidakis, grčki kompozitor, dobitnik "Oskar"-a (Ksanti, 23. 10. 1925 - Atina, 15. 06. 1994)
1996. - Umro ser Ficroj Meklin, britanski diplomata, šef britanske misije pri Vrhovnom štabu NOVJ (Kairo, 1911 - Škotska, 15. 06. 1996)
1996. - Umrla Ela Ficdžerald, američka džez - pevačica (Njuport, 25. 04. 1918 - Los Anđeles, 15. 06. 1996)
2003. - Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Kranju
2005. - Umro Karlo Marija Đulini, italijanski dirigent (Barleta, 09. 05. 1914 - Breša, 15. 06. 2005)
2006. - Umro prim. dr Aleksandar Bajec, hirurg, direktor Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu (26. 12. 1951 - Beograd, 15. 06. 2006)
2008. - Umro Marko Kovačević, dramaturg, profesor i prodekan Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu (Vrbas, 1954 - Vrbas, 15. 06. 2008)
2008.- Umro Sten Vinston, američki filmski autor, majstor specijalnih efekata, dobitnik "Oskar"-a (Ričmond, 07. 04. 1946 - Malibu, 15. 05. 2008)
2010.- Umro Bekim Fehmiu, filmski i TV glumac
(Sarajevo, 01. 06. 1936 - Beograd, 15. 06. 2010)
2011.- Umro Dragan Vlahović, istoričar, pisac, novinar i urednik listova "Politika",  "Intervju", "Glas javnosti" i TV Politika(Pančevo,1950 - Beograd, 15. 06. 2011)
2011. - Umro Živko Antić, rukovodilac Službe obezbeđenja Radio Beograda
(Split, 03. 01. 1951 - Beograd, 15. 06. 2011)

Nastavak na RTS...